Цијене нафте експлодирале након Трампове АИ слике и објаве плана за Хормуз

Овај потрес на тржишту директна је посљедица писања Wall Street Journala, према којем је амерички предсједник Доналд Трамп наложио својим сарадницима да припреме планове за проширење тренутне блокаде иранских лука. Циљ је јасан – максимално притиснути иранску економију док Техеран не попусти.

Трамп уз слику с јуришном пушком: „Опаметите се“

Напетост је додатно подгријала Трампова активност на друштвеним мрежама. Уз објаву на својој платформи Truth Social, гдје је позвао Иран да се „што прије опамети“ и потпише споразум након вишедневног застоја у преговорима, Трамп је подијелио и фотографију на којој позира с јуришном пушком у рукама.

Та објава, о којој смо раније извијестили, у дипломатским круговима тумачи се као симболична потврда стратегије „максималног притиска“. Трамп је поручио како се Иран „никако да се сабере“, док његови потези на терену сугеришу да САД неће презати од драстичних мјера како би присилиле Техеран на сарадњу.

Хормуз као уско грло свјетске економије

Одговор Техерана стигао је одмах: најавили су да ће наставити с ометањем промета кроз Хормушки мореуз докле год траје америчка блокада. Цијене нафте дивљају већ тједнима јер је овај кључни морски пролаз практично затворен, што је изазвало велике поремећаје у снабдијевању.

Свијет

Иранци планирају "практичну војну акцију без преседана"?

Кроз Хормуз иначе пролази око петине укупне свјетске снабдјевености нафтом и укапљеним природним гасом. Иран је драстично ограничио пловидбу након америчких и израелских удара који су започели крајем фебруара, а Техеран је раније овог мјесеца упозорио да ће сваки брод који се приближи мореузу бити мета напада. САД су на то одговориле слањем снага које пресрећу или враћају бродове који плове према иранским лукама.

Анализа Би-би-си-ja показује да су најмање четири брода, која су праћена из иранских лука, ипак успјела пробити америчку линију блокаде. Упркос тим мањим пробојима и сталним промјенама цијена, нафта је и даље знатно скупља него што је била прије почетка сукоба.

Блокада умјесто бомби – мањи ризик за Бијелу кућу?

Wall Street Journal, позивајући се на америчке званичнике, пише како се Трамп одлучио за дуготрајну блокаду јер му остале опције носе превелик ризик. Наставак масовног бомбардовања Ирана или потпуно повлачење из сукоба сматрају се опаснијим потезима за америчке интересе. Стратегија „стезања обруча“ око извоза нафте тренутно је примарни алат којим Трамп покушава натјерати Техеран на капитулацију.

С друге стране, ирански званичници тврде да њихова земља може издржати овај притисак јер користи алтернативне трговачке руте. Ипак, прогнозе Свјетске банке су мрачне: предвиђа се да би цијене енергената у 2026. години могле скочити за чак 24 одсто, што би био највиши највиши од почетка руске операције у Украјини прије четири године. То ће се догодити ако најтежи поремећаји изазвани ратом у Ирану не престану до маја.

Пад европских берзи и страх од неизвјесности

Док цијене нафте расту, европске дионице биљеже пад. Инвеститори с опрезом прате ситуацију на Блиском истоку и чекају најновије одлуке америчких Федералних резерви о каматним стопама. Лондонски FTSE 100 пао је за 0,76 одсто, док је паневропски индекс Stoxx пао за 0,4 одсто средином дана. Слични минуси забиљежени су и у Француској и Њемачкој.

Аналитичари сматрају да се расположење на тржишту трајно промијенило. „Тржиште се све више окреће ставу да брзог и трајног мира неће бити, нити ће Хормушки мореуз бити отворен у скорије вријеме“, изјавио је Арне Ломан Расмусен, главни аналитичар у Global Risk Managementu. Све очи сада су упрте у Вашингтон и Техеран, док свијет страхује од новог нафтног шока.