Европа ноћима гори, бунт генерације З све јачи: Какве промјене желе млади?

Претходних мјесец дана Европа се суочава са таласом протеста које је покренула генерација З. Готово да нема дијела Старог континента на којем дигитална (де)генерација није пустила глас. Популарно речено, генерацију која је одрасла уз паметне телефоне и скроловање на друштвеним мрежама, постала је покретач "промјена".

Живот у поквареном систему

"Млади су из периферије друштвених збивања прешли у сам центар политичке и друштвене сцене. Генерација З је одгајана у увјерењу да ће уз труд, образовање и дигиталну писменост живјети боље него њихови родитељи. Међутим, дочекала их је сурова реалност. Дивља инфлација, цијене некретнина које су отишле у небо (чинећи куповину стана немогућом мисијом) и несигурни, слабо плаћени уговори на одређено вријеме. Млади осјећају да су им старије генерације и политичке елите оставиле у насљеђе "покварен систем" и планету у еколошкој кризи", рекла је Јадранка Берић, социолог.

Таnjug/AP Photo/Hameraldi Agolli

Стрије генерације су се бориле за плате и радничка права, док се млади данас боре за системске промјене, каже социолог.

"Они желе корјениту реформу демократије, климатску правду, заштиту менталног здравља и крај корупције. Њихов политички ангажман је огроман, али се преселио ван традиционалних странака, они гласају ногама, на улици, кроз петиције и масовне покрете", каже Берић.

Једна од карактеристика Зумера јесте да највише времена провиде на друштвеним мрежама, помоћу којих могу врло брзо да се организују чак и без посебног "вође" и то у свега пар сати.

Таnjug/AP Photo/Ebrahim Noroozi

Према њеним ријечима, призори демонстрација по Паризу или било којем другом европском граду, доступни су младима једним кликом. Иако је фрустрација можда оправдана, танка је линија између борбе за праведнији систем и уношење анархије која код обичног грађанина буди страх за властиту безбједност.

Незадовољство усмјерено против постојећег система

"Било би погрешно ове протесте свести искључиво на класично незадовољство политичким елитама, иако је и оно несумњиво присутно. Овдје се ради о много дубљем процесу – побуни против постојећег друштвеног стања, односно против модела друштва који младима не пружа довољно увјерљиву перспективу за будућност. Њихово незадовољство није усмјерено само према онима који тренутно управљају институцијама већ и према правилима, односима и вриједностима на којима почива постојећи друштвени поредак", каже Љубо Лепир, професор на Факултету политичких наука УНИБЛ.

Таnjug/AP Photo/Emma Da Silva

Према његовим ријечима, протесте по Европи води генерација која се тренутно налази у образовном системи али која све теже види перспективу након његовог напуштања.

Како каже, ово показује да се грађанско незадовољство може јавити и без политичких организација и невладиног сектора, што нужно не значи да невладине организације немају никакву улогу, већ више да нису кључни посредници између грађана, њиховог незадовољства и институција. Млади човјек нема довољно утицаја на одлуке које непосредно одређују њихове животне перспективе.

Таnjug/AP Photo/Teresa Suarez

Млади више не желе да буду само пасивни корисници одлука које доносе други, већ активни учесници у обликовању друштва у којем ће живјети, каже Лепир.

Ко припада генерацији З?

Генерација З обухвата младе рођене отприлике између 1997. и 2012. године. Ријеч је о генерацији која је одрасла у времену дигиталних технологија, интернета и друштвених мрежа, што је битно утицало на начин на који комуницирају, долазе до информација, формирају ставове и исказују своје незадовољство.

Оно што их посебно карактерише јесте одрастање у времену сталних криза и неизвјесности. Економска криза, пандемија, ратови, климатске промјене, растуће социјалне неједнакости и све израженија несигурност на тржишту рада обиљежили су њихово одрастање.