Европа постаје најтоплији континент: Научници открили зашто температуре дивљају

Маса врелог ваздуха која се са подручја сјеверне Африке проширила под високим притиском према сјеверу донијела је у другој половини маја температуре које су мјестимично и до 15 степени Целзијуса изнад сезонског просјека.

Систем високог притиска који метеоролози називају "топлотном куполом" стоји непомично над западном Европом и блокира долазак хладнијих атлантских маса, задржавајући сув и врео ваздух данима на истом мјесту.

"Небо је отворено, нема облака. То је стабилна маса ваздуха која спушта топли ваздух према површини и односи влажни ваздух, па ваздух није само топао, већ је и изразито сув", објаснила је Мери Берк, професорица географије на Тринити колеџу у Даблину, преноси Индекс.

Пали рекорди широм Европе

Велика Британија је у понед‌јељак забиљежила најтоплији мајски дан откако постоје национална мјерења. Термометар у лондонском Кју Гарденсу показао је 34,8°C, срушивши рекорд од 32,8°C који је стајао од 1922. године.

Француска је истог дана забиљежила најтоплији мајски дан у цјелокупној историји мјерења, са температурама између 33°C и 36°C широм земље, док се у Ирској рекорд попео на 28,8 степени.

У Португалу је било 40°C, а у Шпанији се до краја седмице очекује врхунац од 38°C. Италија је увела забране рада на отвореном у најтоплијем дијелу дана, између 12.30 и 16 часова, мјере које претходних година нису уводене прије јуна. У Њемачкој и дијелу Балкана температуре су премашиле 30 степени, а Белгија се припрема за сопствене рекорде до викенда.

Талас врућина већ има смртних жртава. У Паризу је у нед‌јељу мушкарац преминуо током трке на 10 километара, а десеторица тркача хоспитализована су у критичном стању. Према подацима CNN-a, широм Европе забиљежено је најмање седам смрти директно или индиректно повезаних са врућином, укључујући најмање пет случајева утапања.

Плаже на југозападу Француске пуниле су се раније него иначе, а пољопривредници извјештавају о убрзаној жетви. Француски премијер Себастијен Лекорну сазвао је за данас кризни састанак са кључним министрима ради координације владиних мјера.

Континент који се најбрже загријава

Но, оно што метеорологе и климатологе посебно забрињава није сам талас врућина, него шири контекст. Европа је континент који се најбрже загријава. И док је Земља од прединдустријског доба постала топлија за просјечних 1,4°C, Европа је топлија за 2,4°C, према подацима климатске службе Европске уније Коперникус.

Стопа загријавања није једнака широм континента: источна и југоисточна Европа, као и Алпи, загријавају се за 0,5°C до 1°C по деценији, док западна Европа биљежи нешто спорији раст од 0,2°C до 0,5°C по деценији. На самом врху те листе налази се норвешки арктички архипелаг Свалбард, једно од мјеста која се најбрже загријавају на Земљи, са порастом од чак 1,5°C до 2°C по деценији.

Иза те разлике у односу на остатак планете стоји неколико механизама који се међусобно појачавају. Европа је географски повезана са Арктиком, који се загријава још брже, већ 3,2°C изнад прединдустријског нивоа. Како се арктички лед топи, откривају се тамне површине мора и копна које апсорбују Сунчеву топлоту умјесто да је одбијају назад у свемир, у процесу познатом као "албедо ефекат".

"Како се морски лед топи, долази до веће апсорпције топлоте, што заузврат додатно загријава воде и топи још више леда”, објаснио је Бен Кларк, истраживач екстремних временских појава на Империјал колеџу у Лондону. Исти процес одвија се и у европским планинским пред‌јелима и низинама, гд‌је је сњежни покривач зими све тањи, излажући тамно тло које упија топлоту умјесто да је рефлектује.

Смањење аеросола

Додатни, помало неочекиван допринос долази од побољшања квалитета ваздуха. Строжи европски прописи смањили су од осамдесетих година емисије аеросола, ситних честица које лебде у атмосфери. Уз све своје добро познате штетне ефекте на здравље дисајног система, аеросоли су имали и ефекат хлађења, одбијајући Сунчеву свјетлост и чинећи облаке рефлективнијим.

Њиховим смањењем више Сунчевог зрачења допире до површине.

"Док је смањење загађења ваздуха изузетно важно за здравље, оно такође повећава Сунчево зрачење на површини", рекао је Кларк.

Слична динамика недавно је уочена и на глобалном нивоу. Међународни прописи који од 2020. ограничавају емисије сумпор-диоксида из бродског горива смањили су још један извор аеросола у атмосфери, што је према неким истраживачима додатно убрзало глобално загријавање посљедњих година.

Тај збир фактора одражава се у глобалним статистикама. Година 2025. била је трећа најтоплија у историји мјерења, а посљедњих једанаест година заредом су најтоплије икада забиљежене. По први пут, глобалне температуре три узастопне године у просјеку су премашиле границу од 1,5°C изнад прединдустријског доба, границу коју је Паришки споразум из 2015. поставио као циљ који не би смио бити прекорачен.

Око 770 милиона људи широм свијета доживјело је 2025. рекордно топле годишње услове у мјестима гд‌је живе, док нигд‌је није забиљежена рекордно хладна годишња температура. Коперникус упозорава да би граница од 1,5°C могла бити трајно достигнута до краја ове деценије, више од деценије раније него што се првобитно предвиђало.

Напоре за смањење емисија додатно је погодило и повлачење Сједињених Америчких Држава, другог највећег свјетског загађивача, из кључног УН климатског споразума.

Ново нормално

"Температуре расту. Сигурно ћемо вид‌јети нове рекорде. Није толико важно да ли ће то бити 2026, 2027. или 2028. Смјер кретања је веома, веома јасан", рекао је Карло Буонтемпо, директор Коперникусове службе за климатске промјене.

Његова служба упозорила је да догађаји попут овонедјељног таласа врућина, који је донедавно био статистичка ријеткост, постају све учесталији. Оно што је некада био догађај који се дешава једном у сто година сада се, према неким процјенама, понавља сваких тридесет година или чак чешће.

Британски климатски савјетници прошле седмице упозорили су владу да је земља "изграђена за климу која више не постоји" и затражили прилагођавање инфраструктуре — од школа и болница до саобраћајних мрежа - топлијој планети.

Метеоролог Мет Офиса Грег Д‌јухерст описао је овогодишњи талас врућина као "добар показатељ климатских промјена на д‌јелу" и додао да овакви догађаји све више постају "нова норма", што виде чак и они који негирају климатске промјене.