Иран има горе оружје од Ормуског мореуза и чини се да жели да га употријеби: Посљедице би биле несагледиве

Исламска Република жели највећим свјетским компанијама да наплаћује коришћење каблова који леже на дну Ормуског мореуза, а медији повезани с државом већ су упутили одређене пријетње и поручили да би саобраћај могао бити прекинут ако компаније не плате. Власт у Техерану разматрала је прошле недјеље план према којем би могли да циљају подморске каблове који повезују арапске земље с Европом и Азијом, пише Си.Ен-Ен.

"Увешћемо накнаду за коришћење интернет каблова“, објавио је прошле недјеље на X портпарол иранске војске Ебрахим Золфагари.

Како су објавили ирански медији, Техеран би од компанија попут Гугла, Микрософта, Мете и Амазона тражио да се придржавају иранских закона, док би компаније које управљају подморским кабловима морале да плаћају лиценцу за пролазак кабла, а права на поправке и одржавање била би додељена искључиво иранским компанијама.

Неке од тих компанија улагале су у каблове који пролазе кроз Ормуски мореуз и Персијски залив, али није јасно пролазе ли ти каблови кроз иранске територијалне воде.

Такође, с обзиром на то да је компанијама због америчких санкција строго забрањено да врше плаћања Ирану, није познато како би технолошки гиганти упште могли да буду присиљени на поштовање таквих правила.

Али Техеран, чини се, мисли озбиљно. Државни медији запретили су да ће оштетити каблове, што би могло да поремети интернет повезаност и саобраћај података вредан више милијарди долара.

Док сви напето ишчекују Трампову одлуку у вези с наставком рата с Ираном, Техеран озбиљно пријети да је поморска блокада Ормуског мореуза тек почетак.

Подморски каблови су кључни за свјетски интернет и пренос података. Уколико би били оштећени, посљедице би биле много далекосежније од успореног интернета – све, од банкарских система, војних комуникација и клауд инфраструктуре вјештачке интелигенције до рада на даљину, онлајн игара и стриминг сервиса, било би угрожено.

Иранске претње дио су стратегије којом жели да покажу свој утицај над Ормуским мореузом и осигурају опстанак режима, што је кључни циљ Исламске Републике у овом рату, рекла је Дина Есфандијари, шеф за Блиски исток у компанији Блумберг Економицс.

"Циљ је наметнути толико велик трошак глобалној економији да се нико више не усуди да нападне Иран“, рекла је.

Неколико кључних интерконтиненталних подморских каблова пролази кроз Ормуски мореуз, али како би смањили ризике међународни оператери углавном су избјегавали иранске територијалне воде и већину инфраструктуре постављали уз оманску обалу, рекао је Мостафа Ахмед из Хабтор Рисрч Центра.

Ипак, два важна кабла – Фалцон и Гулф Бридге Интернатионал (ГБИ) – пролазе кроз иранске воде, упозорио је Алан Маулдин из ТелеГеографија.

Иран није директно запријетио саботажом каблова, али је кроз изјаве званичника, заступника и државних медија више пута најавио кажњавање америчких савезника у региону. Према Ахмеду, Иранска револуционарна гарда располаже борбеним рониоцима, малим подморницама и подводним дроновима који представљају озбиљну претњу подморској инфраструктури, па би евентуални напад могао изазвати "ланчану дигиталну катастрофу" на више континената, преноси Телеграф

Какве би биле посљедице?

Посљедице би се осјетиле далеко изван Блиског истока. Државе Персијског залива могле би се суочити с великим прекидима интернета, проблемима у банкарском сектору и поремећајима извоза нафте и гаса.

Индија би могла да изгуби велик дио интернет саобраћаја, што би озбиљно погодило њену оутсоурцинг индустрију и изазвало милијарде долара штете. Ормуски мореуз је кључни дигитални коридор између азијских центара података попут Сингапура и кабловских лука у Европи, тако да би сваки озбиљнији поремећај могао успорити финансијску трговину и прекограничне трансакције између Европе и Азије, док би делови источне Африке могли остати без интернета.

Сличан инцидент догодио се 2024. године, када су три подморска кабла прекинута након што је брод погођен у нападу јеменских Хута повезаних с Ираном вукао сидро по морском дну док је тонуо. Тада је поремећено готово 25 одсто интернет саобраћаја у региону. Ипак, ТелеГеографи процењује да каблове кроз Ормуски мореуз данас чине мање од један посто глобалног међународног дата-капацитета.

Стручњаци подсјећају да ратовање кабловима није нова појава. Још током Првог свјетског рата Британија је пресекла кључне немачке телеграфске каблове како би прекинула комуникацију с војском.

Међутим, данас би посљедице биле много озбиљније због готово потпуне зависности свијета о дигиталним комуникацијама и преносу података. Актуелни сукоб додатно отежава евентуалне поправке јер бродови за одржавање морају дуго остати непомични током рада, а према Маулдину од пет бродова за поправке који иначе дјелују у регији само је један остао унутар Персијског залива, пеноси Јутарњи.

Иран свој план наплате проласка подморских каблова кроз територијалне воде оправдава међународним правом и позива се на Конвенцију УН-а о праву мора (УНЦЛОС). Иако Иран није ратификовао конвенцију, правници сматрају да су њене одредбе обавезујуће кроз међународно право. Ирански медији притом као примјер наводе Египат, који захваљујући стратешком положају Суецког канала годишње остварује стотине милиона долара прихода од транзита и лиценци за подморске каблове.

Ипак, стручњаци упозоравају да постоји важна разлика између Суецког канала и Ормуског мореуза. Суецки канал је вештачки пловни пут под египатском контролом, док је Ормуски мореуз природни морски пролаз за који вриједи другачији правни режим.

"За постојеће каблове Иран мора да поштује уговоре који су већ склопљени, али за нове може одлучити под којим ће условима допустити њихово постављање", рекла је за Си-Ен-Ен Ирини Папаниколопулу, професорка међународног права.

Дина Есфандијари из Блоомберг Ецономицса сматра да је Иран дуго знао да има геостратешки утицај над Ормузом, али није био сигуран колико би његове претње имале стварни учинак.

"Сада је Техеран открио колики је заиста тај утицај“, рекла је.