Језива исповијест човјека који је једва преживио напад морског пса: "Видјела се кост"

Био је то посљедњи сат посљедњег дана одмора Питера Смита на Тобагу када је одлучио још једном запливати у мору.

"Море је било идеално за пливање" присјећа се пензионисани информатички директор те додаје:

"Ушао сам у воду, отпливао неких шест метара и стајао у мору до струка".

Он и његова супруга Џоана, из Хертфордшира, били су са пријатељима, а ризик од напада морских паса, који су на том малом Карипском острву готово незабиљежени, био им је посљедња ствар на памети, преноси BBC.

"Одједном сам осјетио како ме нешто изузетно снажно удари у ногу. Погледао сам доле и видио морског пса, и то великог. Био је дуг можда три метра. У том тренутку мозак вам ради сто на сат", каже Питер.

Угризао га је морски пас бик, један од најопаснијих на свијету, познат по лову у плитким водама. У свом првом интервјуу након напада у априлу 2024. године, Питер је за BBC News испричао своје застрашујуће искуство и објаснио зашто се и даље не боји морских паса.

Овај 66-годишњак каже да је одмах препознао чељусти које су му се стегле око ноге као чељусти морског пса бика. У страху да ће га повући под воду, одлучио се борити.

"Почео сам га ударати. Искрено, не знам шта сам тиме покушавао постићи, али ударао сам га. Могу искрено рећи да никада ништа нисам удао тако снажно као тог морског пса. Након ноге, напао ми је лијеву руку, а затим и стомак. Ситуација се нагло погоршала. Изгубио сам много крви", прича Питер.

На крају је животиња прекинула напад довољно дуго да га људи у близини извуку из воде. Његови пријатељи Џон и Моира, који су били поред њега у мору, помогли су у борби против морског пса и позвали помоћ. На плажи је Џоана, упозорена Моириним врискањем, потрчала према обали.

Свијет

Забио сестри нож у леђа, па је оставио испред болнице

"Сјећам се да сам ушла у воду и видјела његове стравичне повреде. Видјела сам кост, било је ужасно", присјећа се Џоана.

Питер је превезен у једину болницу на Тобагу с дубоким ранама на стомаку, великим угризом на једној руци и откинутим дијелом горњег дијела бедра. Описује како је бол почела док су га уносили у возило хитне помоћи.

"Вриштао сам, плакао, губио много крви и губио свијест. Људи су викали на мене да останем будан", прича Питер.

Џоана, 64-годишња пензионисана радница у здравственом систему, каже да није знала хоће ли њен супруг преживјети.

Пребачен је у болницу Jackson Memorial у Мјамију, на Флориди, гдје је подвргнут специјалистичком лијечењу. Током наредних седмица прошао је кроз десетине операција, укључујући и једну у којој су му љекари најавили да ће преко ране поставити посебну мембрану како би се створила боља површина за пресађивање коже.

"Онда су се насмијали. Питали смо их шта је смијешно, а они су рекли: ‘Мембрана је направљена од морског пса", смије се Питер и додаје:

"Тако да сада у нози имам комадић морског пса".

Тако је започео дуг и тежак пут опоравка. Због повреде бедра морао је поново учити ходати, а због оштећења живаца у руци, који је пресјечен током напада, и даље нема осјет у прстима и има потешкоће с хватањем предмета, проблеме с којима ће живјети до краја живота.

Србија

Пронађено тијело мушкарца у каналу

"Заиста сам захвалан. Имам проблема с кретањем, али барем имам своје удове", каже он.

Морски пас бик повезује се и с неколико недавних напада у Аустралији. Крајем јануара у тој земљи забележена су четири напада у само 48 сати, од којих је један био смртоносан за 12-годишњег дјечака. Три напада догодила су се унутар 15 километара један од другог на источној обали.

То је навело стручњаке да упозоре како су напади морских паса и даље изузетно ријетки у поређењу с растућим бројем људи који користе море за рекреацију, те да не треба заборавити да је океан дивљина која са собом носи одређене ризике.

Према Међународној евиденцији напада морских паса, напад на Питера 2024. године био је први и једини икада забележен напад морског пса на Тобагу.

Стручњак за морске пасове Том Хирд објашњава да су морски пси бикови "прилично ватрени" и "познати по томе да узвраћају када их се прогони чамцима или обиљежава".

Ипак, каже да ријеткост смртоносних исхода показује да људи заправо нису на њиховом јеловнику.

"Будимо потпуно јасни. Када би морски пас бик, тигар или велика бијела псина заиста жељели човјека као плијен, тијело не би остало", каже Хирд.

Сматра да је демонизирање морских паса неправедно и додаје да већина њих брзо схвати да се људи бране и да нису добар оброк. Питер не жели да оно што му се догодило наруши углед Тобага и сматра да нема разлога за страх.

"Становници Тобага били су изузетно добри према мени. Они живе од туризма. Вратио бих се. И даље размишљам о том небу и мору. Каквог смисла има преживјети напад морског пса ако ћете остатак живота провести у страху?", каже Питер.