Међу погинулима у језивој несрећи и бивша министарка

Бањез је била министарка од 2011. до 2018. године у влади Маријана Рахоја, а након одласка из политике преузела је дужност предсједнице Фондације ЦЕОЕ, повезане са шпанским удружењем послодаваца. Рођена је 1967. године у Уелви, а годинама је била посланица Народне странке у шпанском парламенту.

Бањез је путовала према Севиљи, гдје је требало да учествује на обиљежавању Дана економије. Налазила се у једном од возова који су се јутрос сударили на прузи Мадрид–Севиља код Урде.

Раније током дана шпански медији објавили су да се не зна гдје се она налази и да породица покушава да је пронађе.

Познат узрок жељезничке несреће у Шпанији у којој је погинуло више од 60 особа

Шпански министар саобраћаја Оскар Пуенте изјавио је да је до судара возова код Толеда, у којем су погинуле најмање 64 особе, дошло након што је контролни центар жељезничке инфраструктуре Адиф у Мадриду дозволио брзом возу АВЕ да настави вожњу упркос томе што се испред њега налазио воз Ирио, а сигнал је био црвен.

Пуенте је на конференцији за новинаре у контролном центру Аточа изнио хронологију догађаја након што је прегледао евиденцију жељезничког саобраћаја и разговоре са машиновођама.

Према његовим ријечима, око 8.30 часова дошло је до прекида комуникације између рачунара, због чега је на дионици дугој приближно 63 километра, у близини станице Урда, престао да ради безбједносни систем ЛЗБ.

Овај систем непрекидно прати кретање возова, контролише њихову брзину и аутоматски одржава потребно растојање између композиција. Због квара су заустављени сви возови на тој дионици, а према првим процјенама министра било их је шест.

Наредба из контролног центра

Након престанка рада аутоматског система, управљање саобраћајем преузео је контролни центар Адифа у Аточи. Око 8.36 часова центар је, према Пуентеовим ријечима, одобрио брзом возу АВЕ компаније Ренфе да настави редовну вожњу.

Међутим, воз Ирио и даље је стајао на улазу у станицу Урда, док је сигнал испред воза АВЕ био црвен.

Министар је нагласио да у таквим околностима није смјела да буде издата дозвола за наставак вожње у редовном режиму.

Чак и да је возу било дозвољено да настави кретање, морао је да вози према режиму „вожње на видик“. То значи да би машиновођа морао да прилагоди брзину тако да може да заустави воз испред сваке препреке, уз ограничење од највише 40 километара на час.

Пуенте је одлуку која је претходила несрећи описао као „необјашњиву“.

Воз се кретао још 17 минута

Према изнесеној хронологији, воз АВЕ наставио је вожњу и у наредних 17 минута прешао око 25 километара. До судара са возом Ирио дошло је у 8.53 часа.

Брзина воза у тренутку удара још није позната. На тој дионици возови могу да развију брзину до 200 километара на час.

Пуенте је истакао да му није намјера да унапријед припише одговорност било коме, већ да представи чињенице које су утврђене током јутра.

Несрећу, у којој су, осим најмање 64 погинуле особе, повријеђене више од 50 особа, назвао је невјероватним догађајем, посебно с обзиром на то да жељезничка мрежа располаже безбједносним системима намијењеним спречавању управо таквих судара.