11.02.2026
21:19
Коментари:
0
Држављанин БиХ Хусо Б. годинама је у Њемачкој примао 7.250 евра државне помоћи.
835,24 € по одраслој особи
630,81 – 817,71 € по дјетету
Укупно преко 87.000 € годишње
2.072 € дјечјег додатка мјесечно
Због превара је одавно требало да буде депортован из Њемачке, али то није учињено јер има осморо дјеце. Сада је дао изјаву за лист Билд.
У Келну један држављанин БиХ, његова супруга и њихово осморо дјеце сваког мјесеца примају 7.250,77 евра од државе. А мушкарац заправо већ 23 године уопште не би требало да буде у Њемачкој. У међувремену је више пута кривично гоњен. Надлежни државни орган ипак наставља да исплаћује новац. „Како је то могуће?“, пита се најтиражнији њемачки лист Билд, који пише о, како га називају, "криминалном Босанцу".
У Келну од 2003. године
Хусо Б. се први пут појављује у Келну 2003. године. Босанац, који потиче из ромске породице, нема никакве личне документе. Његов захтјев за азил убрзо је одбијен: Босна и Херцеговина се сматра сигурном земљом поријекла. Хусо Б. потом нестаје – и 2007. поново се појављује у Њемачкој.
Поново бива протјеран, али поново успијева да остане у Њемачкој јер ангажује адвоката и подноси тужбу у вези са правом на боравак. Поступак траје двије године, а затим је његов захтјев опет одбијен. И поново није депортован. Чак ни када је починио кривична дјела.
Билд пише да је Хусо Б. полицији познат због разних превара.
"Али, он не ради само на својој криминалној каријери. Овај Босанац у Келну оснива породицу и са супругом има укупно осморо дјеце. И прима помоћ од државе према Закону о накнадама за азиланте: по 835,24 евра ‘помоћи за животне потребе’ за њега и његову супругу, те између 630,81 и 817,71 евра по дјетету, у зависности од узраста. То укупно износи више од 87.000 евра годишње. Породица ионако не плаћа станарину, јер живи у оронулом блоку за азиланте у Келну. Поређења ради, просјечан пар у Њемачкој располаже, према Савезном заводу за статистику, нето приходом од 4.496 евра. На осморо дјеце додаје се 2.072 евра дјечјег додатка, што укупно износи 6.568 евра мјесечно", пише њемачки таблоид.
Град Келн се, позивајући се на заштиту података, не жели изјашњавати о случају Хусе Б. Наводе да „у случају недостатка права боравка, обавеза напуштања земље не може увијек бити спроведена. Овдје се морају узети у обзир, између осталог (…) породичне околности. Ако су дјеца погођена депортацијом – чак и само посредно – то се посебно мора узети у обзир.“
Дакле, депортација Хусе Б. не спроводи се због дјеце. С обзиром на то да породица већ дуго живи у Њемачкој, више не примају само основну накнаду за азиланте, већ и такозване „повећане аналогне накнаде“, у висини редовне социјалне помоћи.
Према наводима града Келна, само у тој метрополи на Рајни постоји седам десеторочланих породица са малољетном дјецом које примају накнаде за азиланте.
Билд тврди да има увид у документе који показују колико Хусо Б. и његова породица примају новца од државе.
Када су га новинари у његовом дому у Келну суочили са тим подацима, он је негирао да прима толико новца. Своју криминалну прошлост такође умањује: „Посљедње кривично дјело које сам починио било је 2014.“, тврди овај босански Ром.
Међутим, и то је наводно нетачно: Хусо Б. је посљедњи пут требало да изађе пред суд 8. децембра 2025. Оптужен је да је покушао да изврши превару у једној дрогерији са поклон-картицама. Процес је на крају одгођен за ову годину, пише Билд, а преноси DW.
Најновије
Најчитаније
10
14
10
10
10
09
10
06
10
05
Тренутно на програму