Нови спор међу савезницима: Трамп запријетио Њемачкој

Пријетња долази након изјаве њемачког канцелара Фридрих Мерца да је Иран „понизио“ Америку у преговорима.

Свађа око преговора с Ираном

Трамп је на својој друштвеној мрежи Truth Social објавио да његова администрација „проучава и разматра могуће смањење броја војника у Њемачкој“ те да ће одлука бити донесена „у кратком року“.

Повод за Трампову реакцију је изјава њемачког канцелара Фридриха Мерца од понедјељка, 27. априла, који је оцијенио да је Трампов тим надигран у преговорима с Ираном о завршетку рата и поновном отварању Ормуског мореуза.

„Иранци су очигледно врло вјешти преговарачи, или боље речено, врло вјешти у непреговарању. Пустили су Американце да путују у Исламабад и онда се врате без икаквог резултата“, рекао је њемачки канцелар.

Мерц је критике поновио и у сриједу, 29. априла, нагласивши да Европа „трпи“ посљедице затварања мореуза.

Трамп је узвратио оптужбом да Мерц сматра како је „у реду да Иран има нуклеарно оружје“ и поручио му да „не зна о чему говори“. Прошле седмице Трамп је отказао други пут америчких преговарача у Исламабад, а преговори о иранском нуклеарном програму и Ормуском мореузу од тада су у застоју, преноси Индекс.

Нове напетости у НАТО

Иако је Мерц у сриједу покушао да ублажи ситуацију, одбацивши Трампове коментаре и рекавши да је њихов однос „добар као и увијек“, предсједникова пријетња повлачењем војника вјероватно ће изазвати забринутост у Берлину и цијелој Европи.

Овај потез догађа се у вријеме појачаних напетости између САД-а и традиционалних европских савезника, при чему је Трамп све гласнији у пријетњама повлачењем из НАТО савеза.

Трамп је 1. априла изјавио да „без икакве сумње“ разматра излазак из НАТО јер европски савезници нису учествовали у америчко-израелском рату против Ирана нити помогли да се осигура стратешки важан Ормуски мореуз.

Такав потез био би катастрофалан за европску безбједност, али се сматра мало вјероватним због америчког закона из 2024. који предсједнику брани повлачење из НАТО без двотрећинске већине у Сенату или одлуке Конгреса.

Стручњаци зато сматрају да би Бијела кућа умјесто тога могла да предузме кораке који поткопавају савез, али не значе и потпуно повлачење. Један од таквих сценарија управо је повлачење америчких снага из Европе.

„Најгора криза у историји савеза“

Према подацима Министарства одбране САД-а, у Европи је стационирано више од 68.000 америчких војника. Највећи контингент налази се у Њемачкој, гдје их је, према подацима Конгресне истраживачке службе, 2024. било више од 35.000, док њемачки медији наводе и већи број, око 50.000.

Трамп је током оба своја мандата непрестано критиковао НАТО, оптужујући чланице да „искориштавају“ САД јер не издвајају довољно за своје одбрамбене буџете.

Посљедњи предсједникови потези, попут пријетње инвазијом на Гренланд и називања савезника „кукавицама“ јер одбијају помоћи у поновном отварању Ормуског мореуза, навели су стручњаке да ову ситуацију опишу као „најгору кризу с којом се НАТО икада суочио“.

Иво Далдер, који је од 2009. до 2013. био амерички представник при НАТО, овог мјесеца изјавио је да је „тешко замислити да би иједна европска земља сада могла или хтјела вјеровати да ће је Сједињене Државе доћи бранити“.

Само неколико сати прије Трампове објаве, амерички државни секретар Марко Рубио разговарао је с њемачким министром спољних послова Јохан Вадефулом о Ирану и важности осигурања слободне пловидбе у Ормуском мореузу.

Трамп је у сриједу такође објавио да је разговарао с руским предсједником Владимир Путином те предложио „кратко примирје“ у Украјини.