"Оружје судњег дана" без премца у свијету: Шта је "посејдон"?

Сам Путин је за "посејдона" рекао да његова снага значајно премашује моћ интерконтиненталне ракете "сармат", стуба стратешких снага Русије.

Свијет

Јачи од "сармата": Русија успешно тестирала атомског "посејдона"

Прича о "посејдону" почиње прије десет година, када су током засједања руског војног врха "случајно" приказани планови дотад непознатог оружја које је личило на торпедо. Кремљ је нешто касније потврдио да је ријеч о систему назива "Статус-6", и да је ријеч о аутономном подморском пловилу. Путин га је набројао као једно од шест "супероружја" Русије у марту 2018.

За то вријеме, руска јавност је за "Статус-6" изабрала име "посејдон", по античком божанству мора, док је у НАТО класификацији познат као "кањон".

Техничке карактеристике

Конкретни подаци о "посејдону" су строго повјерљиви, али се често чују неке спекулативне цифре.

По снимцима које је објавило руско Министарство одбране, "посејдон" је дужине од око 20 метара, а пречника до два метра. Нуклеарни реактор који користи као извор енергије даје му практично неограничен домет, објашњава за РТ Балкан новинар и војни аналитичар Андреј Млакар.

Што се тиче брзине, помиње се распон од 50-100 чворова (100-185 км/ч) и способност да зарони до дубине од готово километар. Притом овај подводни дрон може да носи нуклеарну или конвенционалну бојеву главу.

Изградња "посејдона" повјерена је конструкторском бироу "Рубин", једном од највећих произвођача подморница у Русији. По Млакару, први тестови "Статус-6" обављени су још у новембру 2016. Већ у јануару 2018, Москва је објавила да посједује подводни дрон који може да носи нуклеарну бојеву главу.

Јачина бојеве главе "посејдона" је неизвјесна, мада процјене од 100 мегатона не звуче реално. Поређења ради, највећа хидрогенска бомба икада испитана, руска "цар-бомба", имала је снагу од 58 мегатона.

Док видео-снимци руског министарства одбране као циљ "посејдона" представљају америчке флотиле носача авиона, војни стручњаци на Западу страхују да би ово оружје могло да се употреби као опустошитељ обала. Наиме, како су САД већ доказале атомским тестовима у архипелагу Бикини, чак и скромна подводна експлозија способна је да изазове разоран плимни талас.

Једна од занимљивих карактеристика "посејдона" је да се испаљује са подморнице. За сада је једина подморница за коју се сматра да је способна да буде носач ових пловила "Белгород" (БС-329), јединица руске морнарице за специјалне намјене у служби од 2022. године.

По процјенама америчких војних стручњака, "Белгород" је у стању да буде опремљен са барем четири "посејдона", који би замијенили лансере за противбродске ракете П-700 "гранит". Американци претпостављају да се подморнице класе "антеј" ("Оскар II" по НАТО класификацији) модернизују како би и оне могле да служе као носачи "посејдона", мада то није потврђено.

Задатак: обнова стратешког одвраћања

Идеја развоја таквог оружја датира још из времена Хладног рата, али је тек другом половином 2010-их почела њена реализација, објашњава Млакар.

Русија види "посејдон" као средство за јачање свог нуклеарног одвраћања, односно способност да узврати чак и ако буде погођена нуклеарним нападом, каже Млакар. Развој овог оружја је био мотивисан чињеницом да су САД и неке друге западне земље почеле да развијају противракетне и противбалистичке системе, што би Русију довело у стратешки хендикеп.

"Посејдон" је представљан као једно од оружја које може заобићи такву одбрану. Исто важи и за крстарећу ракету на нуклеарни погон "буревесник", као и за хиперсоничне пројектиле попут "циркона" или "авангарда".

Сва ова оружја уносе промјене у самој концепцији нуклеарног одвраћања, каже Млакар, јер је детекција оваквог подводног система много тежа од и најтише подморнице, а о бомбардерима и балистичким ракетама да се и не говори.