Извор:
Танјуг
01.01.2026
16:11
Коментари:
0
Глобалну политичку сцену очекује низ значајних избора у 2026. години, који ће обликовати владе, законодавна тијела и предсједничке мандате од Европе и Јужне Америке до Азије, Сјеверне Америке и Аустралије.
Аналитичари наводе да ће фокус бирача бити на економским питањима, безбједности, социјалним реформама и дугорочним политичким стратешким одлукама.
Европу очекују парламентарни избори у Словенији, Мађарској и Шведској, предсједнички у Португалу и Естонији, избори за парламент у Русији, док се у Америци очекују међуизбори за Сенат и Представнички дом, који су увијек нека врста показатеља како ће изгледати наредни предсједнички избори.
У Европи ће се избори за предсједника Португала одржати 18. јануара, а евентуални други круг 8. фебруара, док листа кандидата још увијек није коначна.
Актуелном предсједнику Марселу Ребелу де Суси, који је на тој функцији од 2016. године, по Уставу је забрањено да се кандидује за трећи узастопни мандат.
Неколико политичара прогласило је своју кандидатуру, укључујући бившег координатора Радне групе за вакцинацију против короне Енрикеа Гувеју е Мела и бившег лидера Социјалдемократске партије Луиса Маркеша Мендеша.
У Словенији ће бити одржани парламентарни избори, на којима ће се бирати Народна скупштина, односно Државни збор, који одређује састав владе, али и предсједнички избори.
Државни збор има 90 чланова који се бирају на четворогодишњи мандат, а сви осим два бирају се коришћењем Д’Онтове методе пропорционалне заступљености са листа, док се преостала два члана бирају из редова италијанске и мађарске етничке мањине коришћењем Борда система пребројавања.
Општински избори у Француској планирани су за март, а на њима ће бити изабран и градоначелник Париза, док ће се у септембру у Француској бирати 178 чланова Сената.
У Мађарској је 12. април резервисан за парламентарне изборе, а Виктор Орбан, премијер земље од 2010. године, и његова странка Фидес осигурали су 2022. године четврту узастопну двотрећинску већину у парламенту са 54 одсто гласова, пише „Council on Foreign Relations“ и додаје да аналитичари оцјењују да ће кампања за наредне изборе вјероватно бити усмјерена на инфлацију, трошкове енергије и спор економски раст.
На локалним изборима 7. маја у Уједињеном Краљевству бираће се 5.036 мјеста у 136 локалних јединица у Енглеској, укључујући шест градоначелника.
На Кипру ће законодавни избори бити одржани 24. маја, када ће бити изабрано 56 од 80 чланова Представничког дома, уз могућност ранијег одржавања избора у случају распуштања парламента.
У Шпанији ће се одржати регионални избори – у Андалузији 30. јуна и у Кастиљи и Леону 15. марта, за избор локалних власти.
У Шведској ће општи избори бити одржани 13. септембра, а како се наводи, влада десног центра премијера Улфа Кристерсона суочава се са порастом насиља банди, имиграционим питањима и критикама опозиције због контроверзног буџета за 2026. годину, који предвиђа велика смањења пореза и повећање издвајања за одбрану.
Очекује се да ће се 2026. године у Естонији одржати индиректни избори за предсједника државе, гдје се, по закону, предсједник Естоније бира индиректно. Парламент има задатак да прво изабере предсједника, а ако ниједан кандидат не добије потребну двотрећинску већину, односно 68 гласова од 101, предсједника бира изборни колегијум који се састоји од посланика и представника локалних самоуправа.
Уколико ни изборни колегијум не успије да постигне већину, поступак се поново враћа парламенту.
Актуелни предсједник Алар Карис одслужио је један мандат и има право да се поново кандидује.
Законодавни избори у Русији заказани су најкасније за 20. септембар, када ће бити изабрано 450 посланика Државне думе деветог сазива. Владајућа странка Јединствена Русија освојила је 324 мјеста на изборима 2021. године.
Према изборним законима, мандат Државне думе ограничен је на пет година. Половина мјеста, односно 225, бира се пропорционалним системом по страначким листама са изборним прагом од пет одсто, док се друга половина бира у 225 једномандатних изборних јединица већинским гласањем.
У БиХ општи избори заказани су за 4. октобар, а на њима ће се бирати чланови Предсједништва, посланици у Парламентарној скупштини БиХ, Народној скупштини Републике Српске и кантоналне власти.
Општи избори у Данској требало би да буду одржани најкасније до 31. октобра. Ти избори обухватају свих 179 мјеста у данском парламенту, Фолкетингу, укључујући Гренланд и Фарска острва.
Парламентарни и предсједнички избори у 2026. години биће одржани и у Бугарској, али тачан датум за сада није познат. Након оставке владе Росена Жељазкова, изазване протестима, парламентарни избори биће седми ванредни избори од 2021. године, док се предсједнички избори очекују након што актуелни предсједник Румен Радев не може да се кандидује због ограничења мандата.
У Сједињеним Америчким Државама 3. новембра биће одржани међуизбори за Представнички дом, Сенат и гувернере појединих савезних држава.
Међуизбори традиционално служе као референдум о предсједнику и његовој странци, а економија, инфлација и безбједност биће кључне теме. Око 60 одсто Американаца сматра да земља иде у „погрешном смјеру“, уз изражену економску забринутост због раста трошкова живота, стагнације плата и растућег страха да би вјештачка интелигенција могла уништити више радних мјеста него што их ствара.
Када је ријеч о Јужној Америци, у Колумбији ће предсједнички избори бити одржани 31. маја. Актуелни предсједник Густаво Петро неће моћи да се кандидује, а главни кандидати су Иван Сепеда из Петрове партије, центриста Серхио Фахардо и десничарски адвокат Абелардо де ла Еспријела.
Предсједнички избори у Бразилу биће одржани 4. октобра, када ће се, поред предсједника државе, бирати и потпредсједник, чланови Националног конгреса и локалне функције. Актуелни предсједник Луиз Инасио Лула да Силва кандидовао се за реизбор, док бивши предсједник Жаир Болсонаро служи казну од 27 година затвора због подстицања пуча након што је прије четири године изгубио од Луле, те му је забрањено да се кандидује.
У југозападној Азији 27. октобра биће одржани избори за Кнесет у Израелу. Послије вишеструких покушаја формирања владе, израелски премијер Бењамин Нетанјаху доминира политиком већ три деценије, а аналитичари оцјењују да Кнесет мора да усвоји нови буџет до марта.
Ове године биће одржани и избори у Индији. Очекују се избори за Раџја Сабху, односно законодавне скупштине четири државе и једне савезне територије, као и локални избори.
Избори ће бити одржани и у Јужној Аустралији 21. марта, када ће се бирати чланови 56. парламента, укључујући 47 мјеста у Доњем дому Скупштине и 11 од 22 мјеста у Законодавном савјету.
У Африци ће избори бити одржани у Алжиру, Камеруну, Џибутију, Етиопији, Гамбији, Либији, Мароку, Конгу, Јужној Африци, Јужном Судану, Уганди и Замбији.
Аналитичари наводе да ће глобални избори у 2026. години бити тест политичких снага и реакције бирача на економске и друштвене изазове, а њихови резултати имаће дугорочне посљедице по регионалну и међународну политику, преноси ТАНЈУГ.

Свијет
2 седм
1
Свијет
2 седм
0
Свијет
2 седм
0
Свијет
2 седм
2
Свијет
2 седм
1
Свијет
2 седм
0
Свијет
2 седм
0
Свијет
2 седм
2Најновије
Најчитаније
21
31
21
22
21
14
20
56
20
56
Тренутно на програму