Почело је? Њемачка се спрема за најгоре

Према ријечима министра, постојеће стратешке резерве, које се састоје од пшенице, пиринча, зоби и млијека у праху, биће проширене додавањем готових производа с дугим роком трајања, попут конзервисане хране.

Циљ је да се осигура брза доступност хране становништву у случају непредвиђених догађаја.

Тренутно Њемачка држи те залихе на више од 150 безбједних локација.

Нови приступ доноси децентрализацију, па ће тако умјесто ослањања само на државна складишта, влада сарађивати с произвођачима хране и трговачким ланцима.

Они ће бити обавезни да чувају одређену "нетакнуту резерву" на својим локацијама.

Како би се избјегло бацање хране, производи којима истиче рок трајања редовно ће се пуштати у продају и замењивати свјежим залихама.

Министар Рајнер одбацио је критике да би приватни сектор могао неоправдано да профитира од овог система.

Нагласио је да ће држава строго надзирати количине и квалитет резерви, а децентрализовани модел требало би да буде и знатно јефтинији од градње нових државних складишта.

Ова одлука долази у вријеме када Уједињене нације упозоравају на растућу глобалну несигурност хране.

Сукоби и поремећаји поморских рута у Црвеном мору и Ормуском мореузу довели су до раста цијена енергената, горива и ђубрива, што најтеже погађа најрањивије земље и становништво, преноси Вечерњи лист.