Полиција немоћна пред непознатим противником: Ко стоји иза протеста у Италији

„Идентификовали смо талас. Али не можемо да кажемо гдје ће ударити.“ Овако је један од високих полицијских званичника описао оно што се дешава у Италији.

Не постоје вође протеста са којима би се могло преговарати, организације које би се могле пратити, нити именовани редари са којима би се могле договорити руте и границе кретања током демонстрација. Умјесто тога, ту су тинејџери – често малољетници – који се организују путем друштвених мрежа, долазе на градске тргове и уништавају све пред собом. Имају различите захтјеве и притужбе, а не постоји нико ко их може зауставити, пише „Република“.

Ово представља забрињавајући нови феномен са којим се суочава италијански безбједносни апарат: немогућност примјене традиционалних превентивних мјера.

Одржавање јавног реда и мира одувијек је, дјелимично, зависило од сазнања с ким надлежни органи имају посла. Покрети, вође, активистичке групе, па чак и најрадикалније фракције, имали су своје препознатљиве тачке ослонца.

Овдје то није случај.

Протеклог викенда званичници Министарства унутрашњих послова састали су се како би анализирали обавјештајне податке које су до тада прикупили полиција и безбједносне службе. Полазна тачка био је летак – онај првобитни који је почео да кружи дигиталним платформама, позивајући младе на акцију.

Сумњиви летак

Праћење ланца дијељења тог садржаја исто је што и покушај да се утврди која је грудва снијега прва покренула лавину. Ипак, истражитељи траже управо то: међу првобитним налозима, првим порукама и најранијим објавама. Вриједи напоменути да графички дизајн италијанског летка веома подсјећа на онај који је коришћен током недавних мобилизација у Француској.

Редослијед догађаја – који су се прво одвијали у Француској, затим у Албанији, а сада и у Италији – сматра се превише значајним да би се могао одбацити као пука случајност, наводи „Република“.

Истрага је усмјерена не само на оне који су упутили почетни позив већ и на оне који су га даље ширили. Истражитељи проучавају начин на који ове платформе функционишу, као и брзину којом одређени садржај доспијева до хиљада младих људи.

Један од праваца истраге испитује да ли су алгоритми можда дали тим порукама неуобичајен подстицај, вјероватно уз неку врсту спољне интервенције.

Затим, ту су и они које истражитељи називају „несвјесним појачивачима“. Они дијеле тај садржај јер вјерују да је протест оправдан или једноставно зато што им то доноси прегледе, пратиоце, па чак и зараду – а да притом често не знају ко је креирао тај материјал нити са којим циљем.

Без централне координације

На терену, иначе, није било никаквих најава протеста унапријед, нити се појавило неко препознатљиво политичко вођство. У Торину је покрет „Аскатасуна“ покушао да преузме водећу улогу у протесту. На другим мјестима, већ постојеће активистичке групе дистанцирале су се. У Риму су уочене везе са круговима који су се раније противили обавезној вакцинацији, док су се на другим мјестима појавили одјеци покрета „Жутих прслука“.

Ипак, није се формирала никаква јединствена организациона структура. У Милану, Бергаму, Бреши и Верони, гдје су сукоби били посебно жестоки, у значајном броју били су присутни млади људи мигрантског поријекла. Међутим, чак ни ту није постојао кохерентан или јединствен политички програм.

Самокритика и изазов

Управо поводом управљања овим уличним демонстрацијама, унутар Министарства унутрашњих послова јавила се самокритика. Није све протекло према плану, почевши од самог распоређивања снага.

Пошто није било јасних саговорника нити претходних најава, полицијске снаге су распоређене на бројне локације како би се покрило што више потенцијалних мета. Била је то разумљива одлука, али је довела до претјераног разводњавања ресурса управо у тренутку када су сукоби у појединим градовима постајали све насилнији.

Сада је изазов спријечити да се оваква ситуација понови. Могуће је појачати обезбјеђење на кључним тачкама, али предвидјети гдје ће се сљедећи протести концентрисати остаје изузетно тежак задатак.

Откривање ко је дистрибуирао тај први летак могло би помоћи истражитељима да схвате како је дошло до мобилизације и да предвиде сљедећи талас – прије него што он удари.