Немири у Европи: Италија пооштрава казне, Француска увела полицијски час

Италија пооштрава мјере безбједности након насилних сукоба на демонстрацијама у Милану, уводећи могућност превентивног задржавања, строже казне за организовано насиље и додатних 500 војника на улицама.

Америчке власти упозориле су своје држављане да избјегавају подручја у Француској захваћена насилним протестима, током којих је било сукоба с полицијом, пљачки и паљења имовине.

Свијет

Дмитријев: Сарадња Москве и Вашингтона се активно развија

Ове мјере долазе у тренутку када се више европских земаља суочава са демонстрацијама које, иако имају различите непосредне поводе, повезују незадовољство животним стандардом, растући трошкови живота и неповјерење у власти.

У Француској су протести због проблема у образовању прерасли у шири талас окупљања, уз сукобе са полицијом, пљачке и паљење имовине.

У Паризу су власти увеле ноћни полицијски час у појединим дијеловима града, укључујући подручја око Трга Републике и трговачке четврти Ле Ал. Полиција је током сукоба користила сузавац како би растјерала окупљене, док су запаљена возила и пожари на улицама додатно отежавали ситуацију, преноси Euronews.

У Италији повријеђено 200 полицајаца

Туристима који посјећују француску пријестоницу савјетује се да избјегавају мјеста на којима се често одржавају протести, међу којима су Трг Републике, Трг Бастиље и Трг Нације, као и булевар Волтер.

Насиље је погодило и друге дијелове Француске. У Лиону је током демонстрација запаљена туристичка канцеларија на тргу Белкур, док је у Лиможу избио пожар у историјској згради градске скупштине. Градоначелник Бордоа изјавио је да је током демонстрација опљачкано чак 100 продавница.

Италијанска влада усвојила је декрет о хитним мјерама за очување јавне безбједности и сузбијање малољетничког криминала, након нереда у Милану.

Свијет

"Москва спремна за обнављање трилатералних преговора о Украјини у новембру"

Италијанска премијерка Ђорђа Мелони изјавила је да је током нереда у посљедњих неколико дана повријеђено око 200 полицајаца, док се материјална штета процјењује на око милион евра.

Према њеним ријечима, у сукобима су учествовали припадници група познатих по радикалном д‌јеловању, али и велики број младих, међу којима је било и малољетника.

Превентивне мјере и строже казне

Декретом се уводи могућност привођења и задржавања у полицијској станици до 12 сати ако постоји основана сумња да би одређена особа могла да угрози безбједност. Мјера може бити примијењена и на малољетнике, уз посебне законске гаранције за њихову заштиту.

За малољетнике који су навршили 14 година уводи се претпоставка урачунљивости, односно сматраће се да могу да разумију значај својих поступака и управљају њима, осим ако се не докаже супротно. Предвиђена је и могућност накнадног хапшења у законом прописаним околностима.

За одређена кривична д‌јела која почине малољетници, укључујући и оне који нису кривично одговорни, административне санкције могле би да буду изречене родитељима или другим одговорним особама, осим ако докажу да нису могли да спријече такво понашање.

Свијет

Виткоф похвалио Путина: "Велики хуманитарац"

Посебно се пооштравају казне за организовано насиље на јавним окупљањима. Ново кривично д‌јело односи се на д‌јеловање групе од најмање пет особа које, како је наведено, организовано користе или бацају предмете погодне за наношење повреда, стварајући конкретну опасност по безбједност људи.

Строже санкције предвиђене су за организаторе и подстрекаче насиља, укључујући оне који га подстичу путем информационих и комуникационих технологија.

Декрет обухвата и оштрије кажњавање одређених случајева уништавања имовине, пљачке и напада на објекте од јавног значаја током демонстрација.

Италија ће, у оквиру операције "Сигурне улице", до 31. децембра ангажовати додатних 500 припадника оружаних снага у Милану ради контроле територије и подршке полицији, преноси Euronews.

Истовремено, Амбасада Сједињених Америчких Држава у Француској позвала је америчке држављане да избјегавају локације на којима се одржавају насилни протести.

Када су почели протести?

Француски протести почели су средином септембра као локални бунт ученика и наставника због лоших услова у образовању, недостатка професора, пренатрпаних учионица и запуштених школских зграда.

Окупљања су се потом проширила на школе и факултете широм земље, а захтјевима за реформу образовања придружили су се синдикати, родитељи и активисти некадашњег покрета "Жути прслуци".

Незадовољство је постепено обухватило и раст цијена горива, високе трошкове живота и владине мјере штедње.

Иако су бројни учесници демонстрација марширали мирно, поједина окупљања обиљежили су сукоби са полицијом, паљење имовине и пљачке, због чега су локалне власти увеле ограничења кретања.

Свијет

Захарова: Москва очекује наставак сарадње са Београдом

Слични социјални притисци присутни су и у другим дијеловима Европе, мада протести нису дио јединственог, централно организованог покрета.

Превисоке станарине и лош животни стандард

У Шпанији су демонстранти захтијевали ниже станарине и заштиту закупаца, док је у Португалу пажња усмјерена на снажан раст цијена некретнина.

У Италији се, уз незадовољство економском ситуацијом и животним стандардом, протести одвијају и у контексту ширих захтјева за бољим платама, здравственом заштитом, образовањем и доступнијим становањем.

Заједнички проблеми не значе да су сви протести једнаки нити да њихови учесници имају исте циљеве. Ипак, раст трошкова живота, притисак на кућне буџете и осјећај да институције не одговарају довољно брзо на свакодневне проблеме представљају важну позадину незадовољства које се прелива на улице.

Одговор власти све више обухвата безбједносне мјере, појачано присуство полиције и војске те ограничења окупљања у подручјима захваћеним насиљем.

Италијански декрет показује колико су безбједност на јавним скуповима и учешће малољетника постали важна питања за власти, док упозорења страних амбасада указују на забринутост због могућности нових инцидената у Француској.