Путин спремио ново оружје: Руска ракета "изазвала узбуну" на западу?

Ова ракета (С-71М Монокром, интерни развојни код Изделије С-71М) представља један од најновијих руских пројеката у категорији „стелт лутајуће муниције / хибридне крстареће ракете“. Развио ју је КБ „Сухој“ (у оквиру ОАК) ради повећања тактичких могућности руских ваздухопловних снага.

Ракета је увела потпуно нов начин уништавања непријатељских циљева. Оно што је била прва асоцијација на „испали и заборави“ сада је постало више него стварност. Довољно је ракету испалити у одређену област, а остало, путању и проналажење циља, укључујући и покретне, преузима она сама.

Оно што је посебно „забољело“ Кијев и Запад је да ракета има амерички АИ чип, што потврђују извјештаји украјинских војно-обавјештајних служби (ГУР), а преносе украјински медији. У остацима нове руске крстареће ракете С-71М Монокром пронађен је амерички рачунарски модул Нвидиа Џетсон Орин.

Овај модул, Нвидиа Џетсон Орин, изузетно је моћан систем-на-чипу (СоМ) намијењен за обраду података „на самој ивици“ (Еџ АИ) и користи се да ракети омогући аутономно препознавање мета у реалном времену путем компјутерске анализе видео-сигнала са оптичке/ИЦ камере ракете. Са 1.024 КУДА језгра и намјенским Тензор језгрима, чип пружа снагу потребну за поређење силуета објеката на терену са сачуваном базом мета без потребе за спољном везом или клауд серверима.

ИМУНОСТ НА ЕЛЕКТРОНСКО ОМЕТАЊЕ (РЕБ)

Пошто чип омогућава да ракета сама „види“ и доноси одлуке о корекцији путање и коначном удару, систем постаје независан од ГПС/ГЛОНАС сигнала.

То значи да украјински или западни системи за електронско ратовање (РЕБ) не могу лако да ометају ракету у завршној фази лета, јер она не зависи од радио-везе или сателита.

Детаљније војне и техничке спецификације ракете укључују сљедеће елементе:

1. МАТИЧНИ АВИОНИ (НОСАЧИ)

Примарни носач: Ракета је намјенски димензионисана и дизајнирана тако да стаје у унутрашње спремнике за оружје (internal weapons bays) ловца 5. генерације Су-57. Преклопна крила и трапезоидни облик трупа прилагођени су баш овим димензијама.

Секундарни носачи: У развоју је и интеграција за беспилотну летјелицу С-70 „Охотник“, док се са спољних носача (пилона) може лансирати и са авиона Су-30СМ, Су-34 и Су-35С.

2. ДОМЕТ И ПРОФИЛ ЛЕТА

Оперативни домет: Износи од 200 до 400 км (зависно од висине и брзине лансирања са авиона-носача).

Профил лета: Лети на изразито малим висинама користећи ТЕРПРОМ/радарски алтиметар за праћење рељефа – од 20 до 75 метара изнад копна и свега 5 до 15 метара изнад водене површине, чиме додатно избјегава радарско откривање.

Брзине: Крстарећа брзина износи око 0,6 до 0,8 маха (око 500–600 km/h), уз максималну брзину до готово 1 маха пред сам удар.

3. КОНСТРУКЦИЈА И „СТЕЛТ“ КАРАКТЕРИСТИКЕ

„Невидљива“ за радаре (ЕОП/РЦС): Труп је направљен од композитних материјала (стаклопластика и угљенична влакна) са оштрим геометријским ивицама. Ефективна површина радарског одраза износи свега 0,007–0,01 м², што је чини изузетно тешком метом за ПВО системе кратког и средњег домета.

Погон: Мали турбомлазни мотор ТРДД-50 (или Рејнолдс Р500 у зависности од серије) са усисником ваздуха на десном или горњем дијелу трупа како би се смањио топлотни и радарски отисак.

4. БОЈЕВА ГЛАВА И ТИП ДЈЕЈСТВА

Тежина: Бојева глава тежи између 150 кг и 250 кг.

Варијанте: Може бити опремљена класичним фугасно-распрскавајућим пуњењем (користећи адаптацију познате бомбе ОФАБ-250) или пробојно-кумулативном главом за дјејство по утврђеним објектима и оклопним возилима.

5. РАЗЛИКА ИЗМЕЂУ С-71К И С-71М

Развијене су двије главне верзије:

С-71К „Ковер“ (Тепих): Верзија са поједностављеним навођењем, намијењена за редовне ударе по познатим стационарним метама (базе, складишта). Носи се углавном на спољним носачима.

С-71М „Монокром“: Напредна, потпуно аутономна верзија опремљена камерама, оптоелектронским сензорима и АИ чипом за патролирање/лутање у зони и самосталан лов на покретне мете. Носи се унутар самог авиона Су-57 ради очувања његовог стелт сигурносног профила.

РЕАКЦИЈА КОМПАНИЈЕ НВИДИА И ПРОБЛЕМ САНКЦИЈА

Компанија Нвидиа саопштила је да су њихови Џетсон Орин модули комерцијална технологија широке намјене (намијењена програмерима, академцима, ауто-индустрији и роботици) која се званично не извози у Русију. Међутим, с обзиром на то да је ријеч о затвореном комерцијалном хардверу који није под строгом контролом промета као намјенске електронске војне компоненте, Русија их набавља путем заобилазних канала и трећих земаља.

(Новости)