Рајна има лоше вијести за њемачку привреду

Водостаји на ријеци Рајни – малој, али критичној артерији за робу од виталног значаја за њемачку индустрију – остају критично ниски због дуготрајне суше.

На једној од најплићих дионица ријеке, код Кауба – између Мајнца и Кобленца – ниво воде износио је у уторак око 15 центиметара. Иако је стварни пловни канал отприлике метар дубљи, 40 центиметара се сматра најнижим нивоом за стандардна комерцијална пловила код Кауба. Бродови користе очитавање код Кауба како би одлучили колики терет могу безбједно да носе и да ли је пролаз уопште изводљив.

Проблем није ограничен само на Средњу Рајну, дионицу од 130 километара између Мајнца и Бона, која је најужи и најплићи дио ријеке. Подручја око Келна, Диселдорфа, Дуизбург-Рурорта и Емериха такође су на историјским минимумима.

Према писању локалних медија, превозници су посљедњих недјеља значајно смањили своје терете дуж Рајне – у многим случајевима на свега једну петину нормалног капацитета.

Шта се дешава ако се ријека Рајна подијели на два дијела?

Јенс Шванен, шеф удружења унутрашње пловидбе БДБ, изјавио је за лист Rheinische Пост да би Рајна код Кауба могла постати непловна прије краја ове седмице. То би ефективно подијелило ријеку на два дела за комерцијални саобраћај.

У том случају формирале би се двије одвојене области. Са једне стране, бродски саобраћај би се наставио између сјеверноморских лука Амстердам, Ротердам и Антверпен и региона Келна преко Рајне и западнонемачког система канала.

Јужније, пловидба би се одвијала на притокама Некар, Мозел и Мајна, као и на каналу Мајна-Дунав, који се сматра кључном глобалном везом на рути ка и из југоисточне Европе.

Између ова два дијела, транспортне компаније би потом покушале да пребаце терет на камионе и железнички теретни саобраћај.

Међутим, њемачки путеви не могу да апсорбују типичних 50 до 150 камионских товара које једна велика баржа може да понесе, а да то не изазове озбиљне гужве и знатно више трошкове. Неколико њемачких покрајина је најавило ублажавање ограничења за кретање камиона недјељом како би се помогло у смањењу загушења.

Министар саобраћаја Штефен Билгер најавио је неколико других мјера, као што су смањење бирократије за тешке терете пребачене на путну мрежу, обуставу непотребних радова на путевима и бољу координацију са ДБ Царго, огранком за жељезнички теретни саобраћај компаније Дојче бан.

Какав ће ефекат суша имати на њемачку привреду?

Суша није могла доћи у горем тренутку за њемачку економију, која се већ бори са слабим растом, високим трошковима енергије и слабљењем индустријске конкурентности.

Њемачка користи своје дуге ријеке и пловне путеве за транспорт око пет одсто робе, од чега су већина такозвани расути терети, као што су руда гвожђа, угаљ, пијесак, шљунак или нафтни деривати.

Од 3,28 милијарди тона робе транспортоване 2024. године, 173 милиона тона превезено је унутрашњим водама, укључујући Рајну.

Евростат, статистичка агенција Европске уније, израчунао је 2023. године да коридор Рајне – од луке Ротердам у Холандији до њемачко-швајцарске границе – чини око 40 одсто теретног саобраћаја у тонским километрима.

Након двије претходне суше, Институт за светску привреду из Кила израчунао је 2023. да се за сваких 30 дана ниског водостаја на Рајни њемачка индустријска производња смањује за око један одсто. У економији која једва да је забиљежила раст у посљедње двије године, чак и привремени удар од један одсто на индустријску производњу веома је штетан.

Њемачки економски институт (IW) сада предвиђа пад бруто домаћег производа (БДП) од 0,4 одсто, што практично поништава овогодишњи привредни раст, који се очекивао на нивоу од 0,5 одсто.

„Продужени прекид пловидбе на Рајни могао би потпуно да угуши и најмању клицу раста коју имамо“, упозорио је економиста IW Тило Шефер у интервјуу за лист Билд прошле недјеље.

Други стручњаци су упозорили на губитке од једне до две милијарде евра само у трећем кварталу, при чему су сектори челика, хемикалија и енергетике посебно тешко погођени.

Да ли су редовне суше нова реалност за европске ријеке?

Изузетно низак водостај на Рајни и другим великим европским рекама некада су били ријетки догађаји. Многи научници вјерују да их климатске промјене сада чине учесталијим, дужим и озбиљнијим.

Према Служби ЕУ за климатске промјене – Коперникус, западна Европа је управо доживјела најтоплији јун и јул у историји мјерења, са изузетно малом количином падавина која је довела до знатно нижих нивоа воде од просјека на Рајни, Дунаву и Сени.

Ово је трећа велика епизода ниског водостаја у последњих осам година, након великих суша 2018. и 2022. године.

Рајна се традиционално током сувих љетњих мјесеци напајала отопљеном водом од алпског снега и глечера. Како се ти глечери повлаче, а снијежни покривач смањује, и овај природни извор воде слаби.