Колумне
Андреј Кнежевић
Господском изјутра
Кроз прозор гледам ка Храму Христа Спаситеља. Сунце је, коначно, почело да се помаља кроз облаке. Купола се пресијава, а ја сам одлутао мислима ка Господској улици. Рани су јутарњи часови, а у „Снеку“ увелико служе ону прву кафу.
Кула, ти си наш!
Упознао сам га са с првим даном када је стигао у Платонову 6. Било је тад седамнаест година кратко ошишаном, голобрадом дјечаку са очима пуним смијеха и несташлука.
“Мала Италија” у сред Бањалуке
Петог дана јануара фудбалери Ђенове гостовали су у Лечеу, а пут „јужне Фиренце“ кренуло је и неколико стотина тифоза из Лигурије. Деведесет минута игре завршено је резултатом 0:0. Домаћи су имали посјед, шутирали су више ка голу ривала, али све у свему, била је то типична утакмица италијанског „калча“ када се недјељом, од 15.00 часова, сретну двије екипе ближе доњем него горњем дијелу табеле.
.webp)
Сики, Шуми и епски крај
Како то бива фудбал заволиш чим проходаш. Нисам, одмах да ти кажем, био нешто натпросјечно талентован, али сам, хвалите ме уста моја, знао лопте и поваздан сам је играо иза зграде у Новој Вароши.
КРАЉ ЈЕ ГЛАДАН. ЖИВИО КРАЉ!
Томе ће ускоро и двадесет година. Био је двадесет и шести дан јануара када се нас десетак, у три аута, запутило у Перван, надомак Бањалуке, на викендицу код кумашина. Било је ту и неког повода за славље, а договор је пао у десет минута. Уз пиће и мезе дочекасмо скоро и зору.