Nova nada za lečenje autizma: Rapamicin privremeno normalizovao rad mozga kod miševa

Kako se navodi, dalje proučavanje dejstva ovog lijeka na neurone pomoći će u razvoju novih terapija za autizam.

„Rezu

ltati naših eksperimenata radikalno menjaju dosadašnje shvatanje o tome kako bi se mogli ublažiti karakteristični simptomi autizma. Ukoliko mozak odrasle osobe takođe zadržava sposobnost funkcionalne normalizacije, mnoge osobine autističnog ponašanja mogle bi da budu ublažene bez promjene specifičnih karakteristika u strukturi centralnog nervnog sistema koje su povezane sa autizmom“, rekla je Žanel le Bel, docent UKLA.

Naučnici su do ovog zaključka došli tokom istraživanja u kojem su proučavali kako pojava hroničnih upala u organizmu ženki miševa u periodu gestacije utiče na razvoj promjena povezanih sa autizmom kod njihovih potomaka, tokom odrastanja i u odraslom dobu. Ranija istraživanja su već pokazala da čak i relativno blage upalne reakcije u tijelu majke značajno povećavaju rizik od autizma.

Region

Tinejdžer (17) s autizmom povrijedio 15 radnika doma socijalne zaštite

Novi eksperimenti su potvrdili da su upale zaista dovele do promjena u strukturi mozga i ponašanju miševa koje su karakteristične za autizam. Istovremeno su izazvale promjene u metabolizmu neurona i potpornih ćelija mozga, koje su bile povezane sa radom molekularnog mehanizma mTORC1.

Ovo otkriće podstaklo je istraživače da ispitaju kako će delovanje imunosupresivnog lijeka rapamicina, koji utiče na aktivnost mTORC1, promeniti funkciju mozga i ponašanje mladih i odraslih miševa sa osobinama sličnim autizmu.

Eksperimenti su neočekivano pokazali da primjena rapamicina tokom veoma kratkog perioda, u trajanju od oko dva sata, dovodi do drastičnih promjena kako u aktivnosti neurona, tako i u ponašanju miševa. Konkretno, ova supstanca je suzbila prekomernu aktivnost brojnih nerava, smanjila učestalost napada i normalizovala prenos signala između moždanih ćelija, čija je funkcija obično narušena u autizmu.

Pozitivan efekat rapamicina povezan je sa tim što blokiranje aktivnosti molekularnog mehanizma mTORC1 ne mijenja strukturu mozga, već dovodi do povoljnih promjena u aktivnosti velikog broja gena koji učestvuju u radu jonskih kanala i drugih važnih delova neurona.

Ovi rezultati ukazuju na značajnu ulogu sistema mTORC1 u razvoju poremećaja iz spektra autizma i otvaraju mogućnost za razvoj novih, bezbednijih i dugotrajnijih analoga rapamicina. Takvi lijekovi bi, prema mišljenju naučnika, mogli značajno da doprinesu poboljšanju stanja osoba sa autizmom.

(sputnik srbija)