Sfinga krije tajnu stariju od Egipta: U stijenama od kojih je isklesana pronađeni fosili

Naime, naučnici su u krečnjačkim stenama, od kojih je izgrađena Sfinga u Gizi, otkrili fosile izumrle vrste krokodila - i ne isključuju mogućnost da se ostaci te životinje nalaze i u samom spomeniku.

"Ne preporučujem da se rasturi..."

Novo istraživanje pokazuje da se krečnjačka stijenska formacija iz koje je isklesana Sfinga može povezati sa vremenom kada su sjevernom Afrikom plivali drevni krokodili, prenosi Dejli Mejl.

Istraživači su u stenama Mokatamske formacije u severnom Egiptu pronašli fosilne ostatke vrste Herugavialis cairensis, nazvane po drevnom egipatskom bogu Heri, za kojeg se vjeruje da je mogao biti inspiracija za predstavu Sfinge.

Zato se naučnici sada pitaju da li bi fosili ovih davno izumrlih krokodila mogli da se nalaze i unutar same Sfinge?

“Moglo bi da bude tako! Izgrađena je od istih stena u kojima je pronađen Herugavialis, tako da ko zna“, rekao je za autor istraživanja, dr Pol Berk iz Švedskog prirodnjačkog muzeja.

Ipak, naučnik je odmah upozorio: “Ne preporučujem da se Sfinga rasturi kako bi se proverilo da li ih zaista ima“.

Jedan od koautora studije, profesor Filip Manion sa Univerzitetskog koledža u Londonu, objašnjava da je upravo neobična podudarnost sa slavnim nedostatkom nosa na Sfingi uticala na izbor imena nove vrste.

Nazvan po egipatskom bogu Heri

“S obzirom na ovu podudarnost s čuvenim nedostajućim nosom Sfinge, odlučili smo da krokodila nazovemo po egipatskom bogu Heruu, koji je možda bio inspiracija za ovaj kultni spomenik“, rekao je Manion.

Herugavialis pripada grupi krokodila prepoznatljivih po izrazito dugim i tankim njuškama.

Nauka i tehnologija

Dokazi o ljudskim žrtvama pronađeni u grobnicama prvih egipatskih faraona

Danas postoje samo dvije žive vrste iz ove porodice, koje nastanjuju slatkovodna staništa na području indijskog potkontinenta i jugoistočne Azije. Njihovi drevni srodnici, međutim, nekada su bili mnogo rasprostranjeniji.

Zanimljivo da je fosilizovana lobanja Herugavialisa zapravo pronađena još dvadesetih godina prošlog vijeka, tokom iskopavanja u Mokatamskoj formaciji. Tada, međutim, naučnici nisu znali da je pred njima potpuno nova vrsta.

Savremeni napredak u paleontologiji promenio je tu procenu. Uz pomoć novih analitičkih metoda, uključujući kompjuterizovanu tomografiju (CT), istraživači su mogli detaljno da zavire u unutrašnjost fosilizovane lobanje i uoče ključne detalje.

Zaključak je bio jasan - pred njima se nalazila potpuno nova, ranije neopisana vrsta izumrlog krokodila. Rezultati istraživanja objavljeni su nedavno u časopisu Royal Society Open Science.

Tanka njuška sa šiljatim zubima

I tu se pojavila još jedna neobična podudarnost sa Sfingom. Baš kao što čuvenom spomeniku nedostaje nos, tako i fosilizovanoj lobanji Herugavialisa nedostaje vrh njuške.

Iako je taj dio fosila blago oštećen, karakterističan oblik lobanje pružio je paleontolozima važne informacije o načinu života ove drevne životinje.

“Herugavialis ima dugu, tanku njušku sa oštrim, šiljatim zubima, sličnu onoj kod današnjeg Gavialoidea“, objasnio je dr Berk.

Istraživači veruju da se drevna vrsta krokodila hranila ribom, što bi moglo da potvrdi i samo mjesto pronalaska fosila - Mokatamska formacija osim ostataka Herugavialisa čuva i veliki broj fosila riba.

Prema naučnicima, konačni nestanak ove vrste je povezan sa isušivanjem Mediterana, do kojeg je došlo prije približno šest miliona godina, prenosi Telegraf.