Šokantan fenomen na Atlantiku: Zašto su uragani odjednom potpuno nestali?

Od svih zabilježenih vremenskih nepogoda, uragani u SAD izazivaju neke od najtežih gubitaka ljudskih života i najveću štetu na infrastrukturi.

Sa klimatske tačke gledišta, uragani i sa njima povezani talasi mora, snažni vjetrovi i obilne padavine neizbježna su pojava. Ili se bar tako činilo, navodi Sciencealert.

Ova godina postavila je neobičan rekord

Nedavno je 12. septembar postao najkasniji datum u godini do kojeg u Atlantskom basenu nije zabilježen nijedan uragan, otkako je 1966. godine počelo savremeno satelitsko praćenje.

Prethodno su dva uragana bila formirana 11. septembra, oba u posljednjih četvrt vijeka: Gustav 2002. i Humberto 2013. godine, navodi meteorolog i profesor Univerziteta Džordžija Maršal Šepard, pišući za „Forbs”.

„Izuzetna” aktivnost uragana u Atlantiku

Ovakav razvoj događaja ukazuje na neuobičajena atmosferska dešavanja, budući da početak septembra predstavlja klimatski vrhunac sezone uragana.

U avgustu je američka Nacionalna uprava za okeane i atmosferu (NOAA) prognozirala 75 odsto vjerovatnoće da će sezona uragana u Atlantiku 2026. godine biti ispod prosjeka.

Svijet

Hakeri traže od banke otkup za ukradene podatke o korisnicima

Sezona traje od 1. juna do 30. novembra. U prosječnoj sezoni u Atlantiku formira se 14 imenovanih oluja, od kojih sedam prerasta u uragane, uključujući tri velika uragana.

Neobično zatišje u Atlantiku povezano je sa izuzetno snažnim fenomenom El Ninjo, koji je počeo u ekvatorijalnom dijelu Pacifika u junu.

"El Ninjo se pred našim očima pojačava do ekstremnih razmera", rekao je generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš.

Možda zvuči paradoksalno, ali uprkos zagrijevanju okeana, El Ninjo je pomogao da se smanji formiranje oluja u Atlantiku. On povećava smicanje vjetra i mijenja obrasce cirkulacije, zbog čega oluje teže nastaju i razvijaju se.

"Zaista je nevjerovatno koliko je Atlantik trenutno negostoljubiv za bilo šta što bi moglo da preraste u tropski ciklon", rekla je Kristen Korbozijero, profesorka Univerziteta u Olbaniju, za PBS NjuzHour.

Oluje koje počinju da se razvijaju suočavaju se sa „trostrukim udarom” — snažnim smicanjem vjetra, suvim vazduhom i silaznim strujanjima vazduha. Zajedno, ove sile razaraju oluje koje bi mogle da prerastu u uragane, uskraćuju im vlagu i slabe ih, objašnjava Korbozijero.

Iako je Atlantik ove godine zabilježio pet tropskih oluja, one su bile relativno male. Aktivnost oluja u Atlantiku iznosi oko sedam odsto uobičajenog nivoa, i to u periodu kada sezona ulazi u svoj najaktivniji dio.

Istovremeno, ovi uslovi doveli su do iznadprosječne aktivnosti oluja na Pacifiku. U istočnom Pacifiku formirano je 16 imenovanih oluja, a u centralnom Pacifiku 20, uključujući šest uragana, od kojih su dva pogodila Havaje.

A iako je trenutni obrazac El Ninja snažan, on i dalje jača.

BiH

Datum ovjere presudan: Bez ovog dokumenta penzioneri u FBiH mogu ostati bez primanja

"Krećemo se ka mogućnosti da ovo bude najjači El Ninjo ikada zabilježen, budući da se vrhunac obično dostiže krajem jeseni ili tokom zime", napisao je Šepard u „Forbsu”.

Svjetska meteorološka organizacija (SMO) prognozira da će se ovaj El Ninjo zadržati do februara 2027. godine.

Sljedeća sezona uragana mogla bi da bude veoma aktivna

Naredna sezona uragana u Atlantiku mogla bi da bude „izuzetno aktivna” jer vode nastavljaju da se zagrijevaju, upozorava Keri Emanuel, profesor meteorologije na Masačusetskom tehnološkom institutu (MIT). On ističe da se vode Atlantika još nisu zagrijale u istoj mjeri kao vazduh, a upravo ta temperaturna razlika predstavlja još jedan faktor koji utiče na formiranje uragana.

"El Ninjo ne mora da bude recept za katastrofu. Imamo prognoze i dovoljno znanja unapred da spasimo živote i zaštitimo egzistenciju ljudi", zaključila je Seleste Saulo, generalna sekretarka Svjetske meteorološke organizacije, prenosi B92.