Losos ili piletina: Šta je zdravije za srce i mišiće?

U zavisnosti od vaših ciljeva – bilo da je riječ o izgradnji mišića, jačanju srca ili opštem zdravlju – jedna namirnica može biti bolji izbor od druge, piše Health.com.

Losos – riznica masti zdravih za srce

Glavni adut lososa su omega-3 masne kiseline. Ove kiseline, poput EPA i DHA, ključne su za funkciju mozga te zdravlje očiju i srca. Filet uzgojenog atlantskog lososa od oko 85 grama sadrži približno 1,24 grama DHA i 0,59 grama EPA. Divlji losos ima nešto manje omega-3 masnih kiselina, ali i dalje predstavlja odličan izvor. Samo jedna porcija lososa može zadovoljiti preporučeni dnevni unos, a Američko udruženje za srce savjetuje konzumiranje dvije porcije masne ribe sedmično za optimalno zdravlje.

Piletina – više proteina, manje masti

I piletina i losos spadaju u takozvane potpune proteine, što znači da sadrže sve esencijalne aminokiseline potrebne tijelu za normalno funkcionisanje i izgradnju mišića. Piletina, međutim, sadrži više proteina i manje masti od lososa. Porcija od 100 grama pilećih prsa bez kože i kostiju obezbjeđuje oko 31 gram proteina i manje od 4 grama ukupne masti.

Pileća prsa sadrže i veoma malo zasićenih masti, čiji smanjeni unos pomaže u sprečavanju povišenog LDL („lošeg“) holesterola. Važno je napomenuti da tamno pileće meso, poput bataka, može sadržavati više zasićenih masti.

Oboje sadrže važne hranljive materije

Obje namirnice sadrže važne vitamine B grupe. Losos je bogatiji vitaminom B12, ključnim za stvaranje crvenih krvnih zrnaca, dok piletina sadrži više niacina (B3) i vitamina B6, koji pomažu u pretvaranju hrane u energiju. I piletina i losos su dobri izvori selena i fosfora.

Selen je važan za rad štitne žlijezde i imunitet, a fosfor za zdravlje kostiju i zuba. Ipak, losos sadrži znatno više selena, obezbjeđujući oko 75% preporučene dnevne vrijednosti, u poređenju sa 50% kod piletine.

Dodatne prednosti lososa

Za razliku od piletine, losos je dobar izvor vitamina D, koji je važan za apsorpciju kalcijuma, zdravlje kostiju i imunu funkciju. Divlji losos takođe sadrži antioksidans astaksantin, koji mu daje karakterističnu ružičastu boju i može imati protivupalna svojstva. Obje namirnice sadrže holin, nutrijent potreban za funkciju mozga, ali ga losos nudi u nešto većoj količini.

Nutritivno poređenje

Kada se pogleda nutritivna vrijednost na 100 grama, razlike postaju očiglednije. Pileća prsa bez kože i kostiju imaju oko 165 kalorija, 31 gram proteina i manje od 4 grama masti.

S druge strane, uzgojeni atlantski losos ima oko 206 kalorija, 22 grama proteina i oko 12 grama masti, od kojih je većina korisna za zdravlje srca. Losos takođe sadrži znatno više vitamina D i B12, dok piletina prednjači po sadržaju niacina (vitamin B3).

(indeks)