Koliko je pržena hrana zaista štetna, evo šta kažu stručnjaci

Неки тврде да га треба потпуно избјегавати, јер редовно конзумирање пржених јела може повећати ризик од гојазности, дијабетеса и болести срца. Други сматрају да умјереност прави разлику и да повремено уживање није проблем. Гдје је заправо граница и шта наука каже о томе?

Шта заправо чини пржену храну проблематичном?

Начин припреме има велику улогу. Када се намирнице уроне у врело уље, оно продире у њих и значајно повећава калоријску вриједност. Истовремено, при високим температурама долази до стварања једињења која могу бити штетна, попут акриламида код намирница богатих скробом или хетероцикличних амина код меса. Ове супстанце повезане су с повећаним ризиком од одређених болести.

Хроника

Хорор у Сарајеву: Девојчицу прво истукли, па насрнули на њу ножем у кругу школе

Додатан проблем представљају индустријски производи и брза храна. На примјер, помфрит из ресторана брзе хране није само кромпир и уље, ту су већ и адитиви и вишестепена прерада. Таква комбинација може оптеретити организам и дугорочно допринети развоју хроничних обољења попут дијабетеса и болести срца.

Здравији начин пржења

Иако звучи контрадикторно, могуће је уживати у “прженој” храни на паметнији начин. Рерна и аир фрајер постали су одличне замјене јер дају сличну хрскавост без вишка уља. Аир фрајер нарочито смањује присуство акриламида у поређењу с класичним пржењем.

Хроника

Неизмјерна туга: Ово је Филип, младић страдао у несрећи код Врбаса

Велику разлику прави и избор уља. Екстра дјевичанско маслиново и кокосово уље показују већу отпорност на разградњу при високим температурама у поређењу с уљима богатим полинезасићеним мастима. Још једна занимљивост је да пржење поврћа у маслиновом уљу може чак повећати садржај корисних фенолних једињења, што значи да није свако пржење нужно губитак нутритивне вриједности.

Улога намирница које пржимо

Није исто да ли на уљу завршава поврће или кобасица. Поврће, чак и када се пржи, остаје извор влакана, витамина и антиоксиданата, док пржено црвено и прерађено месо може значајно повећати здравствене ризике. Дакле, избор намирнице једнако је важан као и начин припреме.

Може ли пржена храна да има мјесто у здравој исхрани?

Стручњаци се слажу да је кључ у умјерености. Повремено уживање у прженом оброку није оно што нарушава здравље, већ његова учесталост и количина. Ако пржена храна остане повремени ужитак, а основа исхране се заснива на разноврсном, биљном и мање прерађеном избору, ризици се значајно смањују.

Пржена храна је дио многих култура и гастрономских ужитака, али и извор нутритивних дилема. Не мора да се потпуно избаци, али заслужује да јој се приђе с дозом опреза. Паметнији избор уља, чешће коришћење рерне или аир фрајера и умјереност у конзумирању, то су начини да се споји задовољство са бригом о здрављу.

(телеграф)