
Аутор:
АТВ редакцијаКоментари:
0
Генетска варијанта наслијеђена од неандерталаца повезана је са мањим ризиком од развоја шизофреније код савремених људи, показало је ново истраживање научника са Института Макс Планк за еволуциону антропологију у Лајпцигу.
Према резултатима студије, особе које носе две копије ове генетске варијанте имају готово 10 одсто мању вероватноћу да оболе од шизофреније, наводе истраживачи Хуго Цеберг и Сванте Пебо у раду објављеном у часопису "Просидингс оф Нешнал Академи оф Сајенс".
Научници су, међутим, утврдили и да је код особа са овом варијантом нешто мањи потиљачни режањ мозга, један од четири велика мождана режња, који се налази у задњем дијелу мозга и обухвата визуелни кортекс, задужен за обраду визуелних информација.
Према њиховим процјенама, запремина овог дела мозга у просеку је мања за 0,85 кубних центиметара по једној копији генетске варијанте, односно око 1,7 кубних центиметара код особа које имају двије копије.
Истраживачи наглашавају да мање димензије ове мождане регије не значе и слабије когнитивне способности.
У студији су упоређени генетски подаци савремених људи, неандерталаца и денисоваца, изумрле групе из рода Хомо, која је живјела широм Азије прије отприлике 300.000 до 30.000 година, а анализирани су и раније прикупљени снимци око 4.000 можданих регија.

Наука и технологија
Откривено на шта може да утиче неандерталски ген
Генетска варијанта пронађена је у свих пет анализираних генома неандерталаца, али не и код денисоваца. Налази се у близини гена ДААМ1, који, између осталог, учествује у раном развоју мозга.
Научници нису утврдили да ова варијанта утиче на друштвено понашање или когнитивне способности, нити су пронашли повезаност са другим психичким поремећајима, укључујући биполарни поремећај, депресију, поремећај пажње и хиперактивности (АДХД) и аутизам.
"Ови резултати упозоравају на потребу за опрезом приликом изједначавања величине појединих можданих регија са когнитивним способностима", навели су истраживачи.
Један од аутора студије, Сванте Пебо, добитник је Нобелове награде за медицину 2022. године за допринос истраживањима у области палеогенетике.
Његова истраживања показала су да су се савремени људи и неандерталци током еволуције више пута међусобно укрштали, због чега многи људи изван Африке данас у свом генетском материјалу носе око два одсто неандерталских гена, преноси Сутник.
Научници истичу да се утврђени ефекти односе искључиво на конкретну генетску варијанту, а не на неандерталске гене у цјелини.
Ранија истраживања показала су да поједини гени наслеђени од неандерталаца могу да повећају ризик од развоја Дипитренове контрактуре, познате и као викиншка болест, док друге генетске варијанте могу да смање вјероватноћу тешког облика ковида 19 и пруже одређену заштиту од појединих заразних болести.
Неандерталски гени могу утицати и на особине коже и косе код савремених људи, наводи се у студији.
Преузимање дијелова текста или текста у цјелини је дозвољено уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту на порталу atvbl.rs.

Породица
1 д
0
Занимљивости
6 д
0
Друштво
1 седм
0
Емисије
1 мј
0
Наука и технологија
1 ч
0
Наука и технологија
17 ч
0
Наука и технологија
23 ч
0
Наука и технологија
1 д
0