Откривено на шта може да утиче неандерталски ген

Неандерталци, који су живјели широм Европе и западне Азије од прије око 300.000 година до прије око 40.000 година, укрштали су се са врстом хомо сапијенс прије него што су изумрли. Раније студије су показале да су модерни људи са прецима изван Африке наслиједили отприлике 1–4% ДНК од неандерталаца.

Фосилни докази показују да су неандерталци имали шире груди, дебље кости и веће мишиће него већина модерних људи. Најновија студија открива увјерљив молекуларни пут који је допринео робустним особинама неандерталаца, каже Бастијен Ламас, генетичар са Универзитета Аделејд у Аустралији.

Одјеци древног генома

Добро очувани остаци неандерталаца су изузетно ријетки и досад су научници дошли до само отприлике пет генетских узорака довољног квалитета за реконструкцију потпуног или скоро комплетног генома. Већина узорака ДНК неандерталаца је фрагментирана и обезбјеђује само дјелимичне секвенце.

Истраживачи су се фокусирали на рецептор хормона раста, који помаже у регулацији раста костију и мишића. Употребљена су три неандерталска генома високе покривености и два средње покривености ради идентификације двије промјене аминокиселина специфичне за рецептор хормона раста код ових хоминина.

Открили су да је варијанта рецептора ушла у модерне популације путем укрштања прије око 47.000 година. Данас је има око 20% популације у Јужној Азији и 15% у Источној Азији. Насупрот томе, ове генетске разлике су присутне код само отприлике 0,5% Европљана, а одсутне су код људи из подсахарске Африке.

Свијет

Шпанци планирали узгајање хиљаде тона хоботница: Да ли је то уопште могуће?

Да би тестирали да ли су ове древне промјене измениле функцију рецептора, истраживачи су модификовали мишје ћелије да производе или неандерталску или модерну људску верзију рецептора. Ћелије које носе неандерталски рецептор мултиплицирале су се око 39% више током пет дана него ћелије које носе варијанту доминантну код модерних људи.

Такође су проучени скупови популационих података из пет биобанака и анализирани су здравствени и генетски подаци о више од 1,1 милиона одраслих. У просјеку, људи са варијантом која потиче од неандерталаца били су око 0,3 центиметра виши од оних који је нису имали.

Особе које носе ову варијанту такође имају 0,25 килограма више мишићне масе, каже Филип Канис из Института Макс Планк за еволуциону антропологију у Лајпцигу.

Спајање древне геномике, експерименталне ћелијске биологије и данашњих одлика је најзанимљивији аспект студије. То представља врло детаљан примјер како ДНК наслеђена од неандерталаца може утицати на дефинисан молекуларни пут и допринети значајним варијацијама код данашњих људи, каже Ламас.

Древна варијанта је такође повезана са неколико краниофацијалних својстава. Модерни људи са овом генском варијантом чешће су имали краћи задњи дио доње вилице, као и веће шансе за неправилан загрижај и краће корене зуба.

Исправљање клишеа

Џон Хокс, антрополог са Универзитета Висконсин–Медисон, сматра да је распрострањеност неандерталске варијанте у популацијама Јужне и Источне Азије фасцинантна.

„Неандерталци су најбоље познати по европским фосилним налазима. Међутим, европске групе не манифестују овај конкретни алел ни приближно често као азијске популације“.

Наука и технологија

Узгајање људских органа за тестирање лијекова?

Људи би такође могли бити изненађени што неандерталски ген чини своје носиоце мало вишим. Стереотип је да су неандерталци били популација ниског раста. Међутим, то је било само у односу на ране модерне људе који су дошли послије њих у Европу. Широм већег дијела Евроазије данас, просјечна висина живих људи је нижа од просека познатог за европске неандерталце.

Међутим, Хуго Зеберг, еволуциони генетичар из Института Каролинска у Стокхолму, каже да је ова варијанта само један од многих генетских утицаја на раст и облик тијела. Сама по себи не може објаснити неандерталски тјелесни тип и сигурно не одређује цјелокупан изглед особе.

(спутник србија)