Истраживачи открили највећег шкорпиона на свијету, лутао је Земљом прије 415 милиона година

Још од 1870-их истраживачи расправљају о идентитету необичних фосилних остатака који су се налазили у архивама Манчестера. Посједовали су ситне фрагменте пронађене на локалитетима у Енглеској и Велсу који су их збуњивали, али их нису могли повезати у цјелину.

Током 1980-их, нека истраживања су сугерисала да би ријеч могла бити о шкорпиону, међутим, та хипотеза је имала проблема због недостатка фосилних доказа његовог најпрепознатљивијег дијела, а то је реп.

Како би разријешили дилему, палеонтолози су проучили остатке користећи модерне методе снимања и аналитичке технике, наводи се у саопћењу Универзитета у Манчестеру.

"Они су били у стању да направе јаснију слику о животињи него што је то раније било могуће, што је заиста узбудљиво", наводи се, преноси Кликс

Шкорпион Праеарктурус гигас дуг око 1 метар, сада се сврстава међу најстрашније праисторијске предаторе на Земљи, а имао је клијешта дуга око 16 цм. Лутао је Земљом прије више од 400 милиона година, а истраживачи су покушавали разумјети факторе који су му омогућили да достигне тако огромну величину.

Према ауторима студије, заједно с диносаурима, мамутима и другим харизматичним мегафауном, дивовски чланконошци су иконични симбол дубоке палеонтолошке хисторије у популарној култури.

Главни аутор др. Ричард Ј. Ховард, кустос фосилних чланконожаца у Природњачком музеју у Лондону, описао је типичне слике везане за дивовске чланконошце.

"Карбониферни кишни шумски свјетови пуни дивовских стонога или инсеката налик вилиним коњицима, али Праеарктурус је живио најмање 50 милиона година раније, много прије развоја дрвећа, у вријеме када је живот на копну тек почињао", казао је он.

Другим ријечима, истраживачи су можда идентификовали “Т. рекс-а” међу чланконошцима, скоро 200 милиона година прије појаве диносауруса. Праеарктурус гигас живио је током раног девона, у периоду када шуме још нису постојале па је овај огромни шкорпион живио међу малим биљкама и гљивама.

Истраживаче је изненадило како је шкорпион могао нарасти до те величине, а одговор вјероватно лежи у томе што тада готово није имао природних непријатеља ни конкуренције па је могао постати врхунски предатор.

Такођер, ово створење је можда било д‌јелимично водено, што сугеришу његови епимери, бочне плоче на тијелу сличне онима код ракова.

Др Ховард је изјавио да, према анализи, "без комплексних екосистема који би га подржали на копну, ова животиња је вјероватно дио живота проводила ловећи у води".

То говори да је био "испред свог времена", а његова огромна величина можда се може објаснити управо везом с водом.

"У то вријеме граница између копна и мора била је много мање јасна. Праеарктурус нам даје фасцинантан увид у то како су се ране животиње прилагођавале тим промјењивим окружењима. Могуће је чак да представља лозу која се вратила у воду након што су њени преци већ почели живјети на копну", закључио је др Грег Edgeкombe из Природњачког музеја у Лондону.