АИ би у наредним годинама могла постати највећи потрошач воде на свијету?

Према процјенама, до 2030. године системи засновани на АИ могли би трошити више воде за хлађење дата центара него што је укупна годишња потреба свјетске популације за питком водом.

Друштво

Стиже преокрет, метеоролози објавили и када

У извјештају се наводи да би потрошња електричне енергије повезана с вјештачком интелигенцијом могла да се удвостручи и достигне око три одсто укупне свјетске потрошње струје. Истовремено, емисије угљен-диоксида повезане с радом АИ инфраструктуре могле би бити на нивоу данашње Велике Британије.

Посебну забринутост изазива процјена да би дата центри до краја деценије могли трошити чак 9,3 билиона литара воде. Та количина премашује годишње потребе човјечанства за водом за пиће, наводи се у документу, преноси The Conversation.com.

Ефикаснији АИ не значи и мању потрошњу

Иако се често сматра да ће технолошки напредак учинити АИ системе енергетски ефикаснијим, аутори извјештаја упозоравају да би се могло догодити управо супротно.

Здравље

Пријети највећа епидемија еболе у историји: Ово су предвиђања за број заражених

Позивају се на такозвани „Јевонсов парадокс“, економски принцип према којем повећање ефикасности неке технологије често доводи до веће, а не мање укупне потрошње ресурса.

Другим ријечима, како АИ алати буду постајали јефтинији, бржи и доступнији, њихова употреба ће се ширити на све више сектора, што ће повећавати укупну потрошњу енергије и воде упркос технолошким унапређењима.

Дата центри већ троше огромне количине струје

Према подацима из извјештаја, дата центри су већ прошле године трошили приближно онолико електричне енергије колико и Саудијска Арабија, која се налази међу највећим свјетским потрошачима струје.

Сцена

Бањалучанин Саша Стојаковић у полуфиналу Звезда Гранда

Ако се прогнозе остваре, угљенични отисак АИ индустрије до 2030. могао би бити толико велики да би за његово неутралисање било потребно засадити 6,7 милијарди стабала и оставити их да расту десет година.

Осим тога, за смјештај и рад нове инфраструктуре биће потребне огромне површине земљишта, док ће потражња за ријетким минералима и електронском опремом додатно расти.

Упозорење на растући глобални јаз

УН упозорава и на неравномјерну расподјелу АИ инфраструктуре у свијету. Тренутно само 32 државе посједују специјализовану цлоуд инфраструктуру за вјештачку интелигенцију, а око 90 одсто укупних капацитета налази се у Сједињеним Америчким Државама и Кини.

Свијет

Покушао да прокријумчари више од 60 гмизаваца испод одјеће: Ево колику казну затвора је добио

Аутори извјештаја сматрају да би таква концентрација могла додатно продубити дигитални јаз између земаља које развијају и контролишу АИ системе и оних које их само користе, док би еколошке посљедице, попут експлоатације минерала и електронског отпада, често сносиле сиромашније државе.

Потребан одрживији развој АИ

Због тога Уједињене нације позивају на већу транспарентност технолошких компанија када је ријеч о потрошњи енергије, воде и емисијама повезаних с АИ моделима.

У извјештају се наглашава да би заштита животне средине морала постати саставни дио развоја вјештачке интелигенције, једнако важан као и технолошке иновације.

Друштво

Сатима у колони: Колапс на границама са свим државама са којима БиХ граничи

Како се АИ све више користи у јавним службама, привреди и свакодневном животу, аутори упозоравају да питање његове еколошке цијене више не може остати у другом плану.