Можда смо открили зашто се губи сјећање на ближње код Алцхајмера

Али, ново истраживање нуди трачак наде и потенцијално објашњење зашто се то догађа. Научници су открили кључни механизам који стоји иза овог болног губитка социјалног памћења, што отвара врата новим могућностима лијечења, пише Science Alert.

Слом 'заштитне мреже' у мозгу

Истраживање проведено на мишевима, које су водили научници с Медицинског факултета Универзитета у Вирџинији и Вирџинија теха, открило је да би кључну улогу у овом поступном губитку памћења могли имати поремећаји у специјализован структурама које подупиру везе између неурона.

Те структуре, познате као перинеуронске мреже, творе матрицу око неурона у одређеним дијеловима мозга, гд‌је стабилишу синаптичке контакте и осигуравају правилну комуникацију кључну за похрану сјећања.

"Проналажење структурне промјене која објашњава специфичан губитак памћења код Алцхајмерове болести врло је узбудљиво", рекао је неуронаучника Харалд Sontheimer са Универзитета у Вирџинији. "То је потпуно нова мета, а већ имамо прикладне кандидате за лијекове."

Експеримент који улијева наду

Научници су сумњали да би пропадање ових мрежа могло играти улогу у напредовању болести.

Њихова студија на мишевима показала је да су животиње, након што су се перинеуронске мреже погоршале у дијелу хипокампуса познатом као ЦА2, изгубиле способност препознавања других мишева. Занимљиво, задржале су способност стварања нових сјећања о предметима у свом окружењу, што подсјећа на искуства људи с Алцхајмером болешћу, код којих социјално памћење често блиједи прије памћења објеката.

"Код Алцхајмерове болести, људи имају потешкоћа с памћењем своје породице и пријатеља због губитка памћења познатог као социјално памћење. Открили смо да мрежаста овојница позната као перинеуронске мреже штити та социјална сјећања", појаснила је главна ауторка Лата Чаунсали, студенткиња послиједипломског студија неурологије.

Тим је такође тестирао могу ли спријечити овај губитак. Користили су инхибиторе ензима MMP, који могу отопити протеине у перинеуронским мрежама. Мишеви с Алцхајмеровом болешћу који су примили ове инхибиторе претрпјели су мање оштећење мрежа и задржали су више функција социјалног памћења.

"У нашем истраживању с мишевима, када смо ове мождане структуре чували сигурнима рано у животу, мишеви који су патили од ове болести били су бољи у памћењу својих социјалних интеракција", казала је Чаунсали.

Милиони обољелих и пут према лијеку

Процјењује се да данас 55 милијуна људи живи с деменцијом, при чему Алцхајмерове болест чини више од 60 одсто случајева. Очекује се да ће те бројке наставити расти како популација стари. Нови налази су обећавајући, али истраживачи наглашавају да су прелиминарни и да је потребно још много истраживања како би се потврдили резултати и њихова примјењивост на људима.

"Наше истраживање помоћи ће нам да се приближимо проналажењу новог, нетрадиционалног начина лијечења или, још боље, превенције Алцхајмерове болести, нешто што је данас пријеко потребно", додала је Чаунсали.

Sontheimer је закључио с опрезом: "Иако имамо лијекове који могу одгодити губитак перинеуронских мрежа, а тиме и одгодити губитак памћења код болести, потребно је провести више истраживања о сигурности и учинковитости нашег приступа прије него што се то може размотрити код људи."