Научници успјели да "подмладе" јајне ћелије

Ново истраживање сугерише да би дефект повезан са старењем који узрокује генетске грешке у ембрионима могао бити преокренут додавањем кључног протеина јајним ћелијама.

Када су јајне ћелије које су донирале пацијенткиње са проблемима плодности добијале микроињекције протеина, имале су скоро упола мању вјероватноћу да покажу дефект у поређењу са нетретираним јајним ћелијама.

Ако се потврди у опсежнијим испитивањима, овај приступ има потенцијал да побољша квалитет јајних ћелија, што је главни узрок неуспјеха вантјелесне оплодње и побачаја код старијих жена.

"Све у свему, можемо скоро преполовити број јајних ћелија са абнормалним хромозомима. То је веома значајно побољшање", рекла је професорка Мелина Шух, директорка Института Макс Планк за мултидисциплинарне науке у Гетингену и суоснивачица компаније "Ово Лабс", која има за циљ комерцијализацију ове технике.

"Већина жена у раним четрдесетим годинама има јајне ћелије, али скоро све јајне ћелије имају погрешан број хромозома", додала је Шухова, чија лабораторија истражује биологију јајних ћелија посљедње двије деценије.

"То је била мотивација за жељу да се ријеши овај проблем", додала је.

Пад квалитета јајних ћелија је главни разлог зашто стопе успјеха вантјелесне оплодње нагло опадају са годинама жена и разлог је зашто се ризик од хромозомских поремећаја, попут Дауновог синдрома, повећава са годинама мајки.

Код пацијенткиња млађих од 35 година, просјечна стопа рађања за сваки ембрион у вантјелесној оплодњи била је 35 одсто, у поређењу са само пет одсто код жена старости 43-44 године, према најновијим подацима из Велике Британије. Просјечна старост пацијенткиња са проблемима неплодности које први пут почињу лијечење у Великој Британији сада је преко 35 година.

Др Агата Зелинска, суоснивачица и суизвршна директорка компаније "Ово Лабс", је изјавила: "Тренутно, када је у питању женски фактор неплодности, једино рјешење које је доступно већини пацијената јесте вишеструки покушај вантјелесне оплодње, тако да се кумулативно повећава вјероватноћа успјеха. Оно чему стремимо јесте да би много више жена могло да затрудни у једном циклусу вантјелесне оплодње".

Смањење рањивости јајних ћелија

Најновији приступ циља на рањивост јајних ћелија повезану са процесом који се назива мејоза, у којем полне ћелије (јајне ћелије или сперматозоиди) одбацују половину свог генетског материјала како би се могле спојити и створити ембрион.

У јајним ћелијама, ово захтијева 23 пара хромозома у облику слова X да би се поравнали дуж једне осе у ћелији. Приликом оплодње, ћелија се дијели, што узрокује да се парови хромозома – идеално – уредно сложе у својим центрима како би се створила ћелија са тачно 23 појединачна хромозома од мајке, док остатак доставља сперматозоид.

Међутим, код старијих јајних ћелија, парови хромозома имају тенденцију да се олабаве у својој средини, благо се одлијепе или потпуно одвоје прије оплодње. У овом сценарију, структуре у облику слова X не успијевају да се правилно поравнају и крећу се хаотично у ћелији, тако да када се ћелија подијели, оне се не пуцају симетрично. То резултира ембрионом са превише или премало хромозома.

Шухова и колеге су раније открили да протеин, шугошин 1, који изгледа д‌јелује као лијепак за хромозомске парове, опада са годинама. У најновијим експериментима на мишјим и људским јајним ћелијама, открили су да микроињекције шугошина 1 изгледа могу да преокрену проблем пријевременог раздвајања хромозомских парова.

Користећи јајне ћелије које су донирале пацијенткиње у клиници за плодност "Борн Хол" у Кембриџу, открили су да се број јајних ћелија које показују дефект смањио са 53 одсто код контролних јајних ћелија на 29 одсто код третираних јајних ћелија.

Када су посматрали само јајне ћелије жена старијих од 35 година, примијећен је сличан тренд (65 одсто у поређењу са 44 одсто), иако овај резултат није био статистички значајан, што су научници рекли да је вјероватно посљедица тога што су третирали само девет јајних ћелија у овом старосном распону.

"Оно што је заиста лијепо јесте то што смо идентификовали један протеин који се са годинама смањује, вратили га на младе нивое и то има велики ефекат", рекла је Шухова.

Овај приступ не би продужио плодност након менопаузе, када се резерва јајних ћелија исцрпи.

Осим интрацитоплазматске ин‌јекције сперматозоида (ИЦСИ), тренутно не постоје третмани који укључују микроињекције у јајне ћелије, али тим научника не очекује безбједносне проблеме и у преговорима је са регулаторним органима о клиничком испитивању. Важно питање ће бити да ли очигледна побољшања квалитета јајних ћелија резултирају ембрионима са мање генетских грешака.

Др Гинеш Тејлор са Универзитета у Единбургу, који није био укључен у истраживање, описала је ове налазе као "заиста обећавајуће".

"Ово је заиста важан рад јер су нам потребни приступи који функционишу за старије јајне ћелије, јер је то тачка у којој се већина жена појављује. Ако постоји једнократна ин‌јекција која значајно повећава број јајних ћелија са правилно организованим хромозомима, то вам даје бољу почетну тачку", закључила је Тејлорова, преноси РТС.