Нова студија: Наш мозак се мијења четири пута

Студија Универзитета Кембриџ показује да кључне промјене код већине људи почињу у исто вријеме: са око девет, 32, 66 и 83 године.

Истраживачки тим са Универзитета Кембриџ анализирао је 3.802 МРТ снимка мозга и реконструисао обрасце неуронске повезаности између рођења и 90. године.

Подаци су открили изненађујуће јасну слику: Структурна организација мозга не одвија се континуирано, већ у пет главних фаза, од којих је свака обиљежена значајним прекретницама - око девете, 32, 66. и 83. године.

"Ови животни периоди дају важан контекст за то у којим фазама наш мозак може бити посебно способан или посебно рањив", наглашава Алекса Мазли, главна ауторка студије.

Додаје да је познато "да је умрежавање мозга од пресудног значаја за наш развој, али нам недостаје цјеловита слика о томе како се оно мијења током живота - и зашто."

Првих девет година: Изградња и преуређивање мозга

Прва фаза развоја мозга почиње рођењем и траје до око девете године живота. У том периоду мозак се интензивно "повезује".

Настају безбројне нове синапсе - везе између нервних ћелија - које чине основу за когнитивни и моторички развој.

Већ у раном д‌јетињству мозак почиње да оптимизује те везе. Синапсе које се не користе бивају уклоњене, док се истовремено јачају информационе везе између најважнијих регија мозга.

Ова фаза је пресудна за то колико ће мозак бити ефикасан у наредним годинама живота.

Велика трансформација мозга од девете до 32. године

Око девете године најављује се први преломни тренутак. Тада мозак почиње да се припрема за промјене које доноси пубертет.

Хормонске промјене доводе до тога да наставља да расте бијела маса мозга, одговорна за брзо преношење информација. Истовремено се оптимизује мрежа између кључних регија мозга како би сарадња била ефикаснија.

Током ове фазе "изградње", често се јављају типични проблеми пубертета: Из перспективе одраслих, адолесценти се често понашају ирационално и склони су ризичном понашању.

То је зато што се такозвани префронтални кортекс развија посљедњи - овај регион је одговоран за планирање и контролу импулса.

Пошто је мозак посебно осјетљив на спољашње и унутрашње утицаје током ове фазе, проблеми менталног здравља попут депресије или анксиозних поремећаја често се први пут јављају током пубертета.

Међутим, након ове трансформације, мозак је идеално добро повезан и оптимално припремљен за одрасло доба.

Врхунац развоја мозга око 32. године

Сљедећа прекретница у 32. години живота је, према студији, најзначајнија у цијелом животу особе. Мозак тада достиже свој врхунац. Интелигенција и личност су потпуно развијене, а неуронске мреже оптимално функционишу код здравих особа.

Током наредних деценија неуронске везе постепено нестају. Тачни узроци овога још увијек нису у потпуности схваћени.

Сумња се да би спољни фактори попут стреса, породичних промјена или професионалних притисака могли играти улогу. То би такође могао бити природни процес старења који се одвија независно од спољних утицаја.

Док пубертет означава јасан почетак, крај адолесценције је много теже научно одредити, објашњава ауторка студије Алекса Мазли.

"На основу искључиво неуронске архитектуре, открили смо да се промјене у структури мозга типичне за адолесценте завршавају тек око раних тридесетих година", каже она.

Таква структура остаје релативно стабилна три деценије, све док се сљедећа прекретница не достигне око 66. године.

Реорганизација можданих мрежа од 66. године

Од 66. године, мозак улази у нову фазу. Неуронске мреже настављају да се прорјеђују, што отежава сарадњу између различитих региона мозга.

Слично пубертету, мозак је током ове фазе посебно осјетљив на поремећаје.

Висок крвни притисак или други здравствени проблеми могу оштетити крвне судове у мозгу и тиме нарушити когнитивне способности. Ризик од неуродегенеративних болести попут деменције значајно се повећава током ове животне фазе.

Мозак способан за учење и у дубокој старости

Са 83 године, мозак достиже коначну прекретницу у свом развоју.

Неуронска повезаност наставља да опада, а мозак се све више бори да компензује поремећаје.

Ипак, актуелне студије показују да мозак посједује изузетну прилагодљивост чак и у старости.

На примјер, истраживачки тим из Тибингена и Магдебурга показао је да чак и веома стари људи могу да формирају нове везе у мозгу ако остану ментално активни.

Студија потврђује и да дубље регије мозга могу појачати слабије нервне сигнале и тиме д‌јелимично надокнадити губитак неуронских мрежа.

Ментална активност и друштвена интеракција, дакле, могу допринијети очувању функционалности мозга све до дубоке старости, преноси Deutsche Welle.