У недјељу је најкраћи дан у години, ево и зашто

Према најновијим подацима и предвиђањима Међународне службе за ротацију Земље и референтне системе, дан би могао трајати око 0,65 милисекунди краће од уобичајена 24 часа.

Иако ће Земља поново завршити ротацију нешто брже, научници сматрају да је период њеног неуобичајеног убрзавања вјероватно достигао врхунац, те да се планета сада постепено успорава.

Тренд од 2020. године

Како пише „Јуроњуз“, тренд краћих дана постао је посебно изражен 2020. године, када је забиљежено чак 28 најкраћих дана од почетка мјерења атомским сатовима.

Најкраћи дан те године био је 19. јула, када је ротација завршена 1,46 милисекунди прије истека 24 часа.

Током наредних година наставили су да се биљеже изузетно кратки дани. Прошлогодишњи најкраћи дан забиљежен је 10. јула 2025. године, када је трајао око 1,37 милисекунди краће од стандардних 86.400 секунди.

Овогодишњи најкраћи дан требало би тако да буде приближно 0,72 милисекунде дужи од прошлогодишњег рекорда.

Зашто се брзина Земљине ротације мијења?

На брзину ротације утиче низ природних и астрономских фактора, међу којима су положај и гравитационо дјеловање Мјесеца, плимне силе, кретања у течној Земљиној језгри, те промјене у атмосфери и океанима.

Важну улогу имају и климатске промјене. Отапањем поларног леда велике количине воде премјештају се према другим дијеловима планете, чиме се мијења расподјела Земљине масе и незнатно успорава њена ротација.

Промјене од неколико дјелића милисекунде не утичу на свакодневни живот, али су важне за технологије које зависе од изузетно прецизног мјерења времена, попут глобалног система позиционирања (GPS), сателитских комуникација и рачунарских мрежа.