Емотиван опроштај стручног штаба од Дешана

Искусни стратег није успио да се медаљом на Мундијалу опрости од репрезентације, али његов стручни штаб је знао да цијени рад са њим. Двадесет један члан тима потписао је емотивно писмо захвалности, у којем су описали какав је Дешан био као лидер, тренер и човјек.

Како преноси Ле Парисиен, писмо су заједнички потписали сви најближи Дешанови сарадници – од помоћних тренера и кондиционих стручњака, преко лекарског тима и физиотерапеута, до људи задужених за логистику, медије и свакодневно функционисање репрезентације.

Њихова порука није била само опроштај, већ и признање човеку који је више од деценије обликовао културу француске репрезентације.

"Жељели смо да ти се обратимо. Зато што постоје захвалности које не могу да остану неизречене.

Хвала ти што си нам указао повјерење, што си нам омогућио да будемо дио ове јединствене авантуре и што си нам дао прилику да будемо уз тебе.

Током свих ових година научио си нас да постоји начин да се служи репрезентацији Француске. Увијек са високим захтјевима. Али и са понизношћу, дисциплином, солидарношћу и оданошћу. И са идејом која те никада није напустила – да ништа није важније од дреса.

Ту реченицу чули смо од тебе стотинама пута. Али још важније, видјели смо како је свакодневно живиш.

За тебе стандарди никада нису били предмет преговора. Прије него што си их тражио од нас, постављао си их себи. У свакој одлуци коју си доносио.

Научио си нас да су рад и чврста увјерења вриједнији од великих најава, да се одговорност не тражи – она се преузима.

Научио си нас да је сваки детаљ важан, од терена, преко кухиње, па све до конференција за медије и просторије за опоравак.

Научио си нас да прихватимо поразе без тражења изговора. Да останемо заједно када све иде добро, али и када изгледа да се све распада.

Научио си нас да велики тим није само скуп великих играча. Он се гради од људи који желе да напредују заједно. Увијек си нас подсјећао да је свако важан. Дао си нам осјећај да наш рад има вриједност.

Наравно, никада не треба узимати здраво за готово оно што је изузетно. Више од титуле светског првака, фасцинира твоја постојаност на највишем нивоу. Ниједан селектор није три пута узастопно стигао до полуфинала Свјетског првенства.

Сигурни смо да ће историја памтити побједе, рекорде, финала и вечери које су одушевиле читаву нацију. Ми ћемо, међутим, памтити и успомене за које нико никада неће сазнати. Разговоре насамо, заједничке тренутке за столом, ријечи утјехе послије тешких дана. Тренутке неизвјесности у којима је неколико твојих реченица било довољно да све поново покрене.

Научио си нас да лидерство не захтијева велике говоре. Да може да буде мирно. Да мора да буде захтјевно. Пуно поштовања. И дубоко људско.

Отишао си онако како си и обављао ову функцију – достојанствено и ненаметљиво. Без тражења комплимената. Никада не стављајући себе изнад институције. Посветио си 14 година свог живота вођењу репрезентације Француске и пружио нам прилику да све то проживимо уз тебе. Ту привилегију никада нећемо заборавити.

Ако су у Мајамију потекле сузе, то је зато што је тешко опростити се послије оваквог путовања.

Зато желимо да ти кажемо једно велико хвала. Хвала на повјерењу, на твојој добронамјерној строгости која нас је учинила бољима, на тренуцима који ће заувијек остати у нашим сећањима, на лигњама и сладоледу од пистаћа.

Од ове авантуре остаће неизбрисив траг који ће нас повезивати до краја живота. Понос што смо служили репрезентацији Француске. И срећа што смо то чинили уз тебе“, стоји у писму.

(б92)