Враћа се заборављена технологија, могла би спасити планету

Тим истраживача из Кине можда је пронашао начин да обузда растућу потрошњу енергије која се троши на обучавање вјештачке интелигенције – оживљавањем аналогних рачунара.

За разлику од дигиталних уређаја попут преносних рачунара или паметних телефона, који складиште податке помоћу 0 и 1, аналогни рачунари користе непрекидно промјењиве величине, попут напона или електричног отпора. Историјски гледано, аналогни рачунари били су ограничени на ужи скуп проблема и имали мању прецизност од дигиталних система, али се тај јаз сада смањује.

Џонг Сун са Универзитета у Пекингу и његови сарадници развили су два аналогна чипа који заједно рјешавају матричне једначине – математичку основу тренирања вјештачке интелигенције, телекомуникација и научних симулација – али с досад невиђеном тачношћу. Њихова студија објављена је у часопису Nature Electronics.

Занимљивости

Хороскопски знакови који ће у свима наћи нешто позитивно

Први чип производи брза, али грубља рјешења, док други користи итеративни алгоритам како би постепено смањио грешку. Сун је за New Scientist објаснио да први чип даје резултате с грешком од око 1 посто, али након три циклуса другог чипа она пада на 0,0000001 посто – ниво који је упоредив с прецизношћу стандардних дигиталних израчуна.

Тренутно њихов прототип може да рјешава матрице са 16 редова и 16 колона, што одговара 256 варијабли. Међутим, повећавање на ниво потребан за савремене АИ моделе захтијевало би склопове величине матрица и до милион пута милион.

Сун напомиње да аналогни системи задржавају исто вријеме рјешавања чак и када матрице расту, док се оптерећење дигиталних чипова експоненцијално повећава. Будући процесор од 32 пута 32 могао би, у том смислу, да премаши пропусност Nvidia Х100 GPU-a, уз и до 100 пута мању потрошњу енергије.

Ипак, Сун упозорава да је то само поређење брзине, те да у стварним примјенама проблеми могу бити сложенији. Најизгледнији развој, каже он, лежи у хибридним процесорима који комбинују аналогне и дигиталне компоненте.

Џејмс Милен са Краљевског колеџа у Лондону истиче шири значај открића кинеских научника. Аналогни рачунари прилагођени су одређеним задацима и због тога могу бити изузетно брзи и ефикасни. „Ефикасније извођење таквих израчуна могло би помоћи у смањењу огромне потражње за енергијом која произлази из наше све веће зависности од вјештачке интелигенције“, рекао је Милен за New Scientist, преноси Зимо.