Човјек који је ријеч претворио у борбу за слободу

Почело је обиљежавање 61. Кочићевог збора, манифестације која већ деценијама чува успомену на човјека чије су ријечи постале симбол борбе за слободу, правду и достојанство народа.

Петар Кочић рођен је 29. јуна 1877. године у Стричићима на Змијању, у близини Бањалуке. Одрастао је у свештеничкој породици, а основно образовање стицао је у манастиру Гомионица. Његов отац Герасим био је свештеник, а касније је постао монах и игуман Гомионице.

Школовање је наставио у Сарајеву, али је због свог националног опредјељења и „србовања“ дошао у сукоб са аустроугарским властима. Школовање је потом наставио у Београду, а студије филозофије завршио је у Бечу. Радио је као чиновник у Сарајеву, али је и одатле протјеран након учешћа у радничком штрајку.

Култура

Почиње "Кочићев збор", отварању присуствују Минић и Голубовић

Кочић није био само књижевник. Био је човјек који је својим пером улазио у најважније друштвене и политичке проблеме свог времена. Посебно је указивао на тежак положај сељака, неправду и однос аустроугарских власти према српском народу у Босни и Херцеговини.

Његова књижевна дјела, међу којима су најпознатија „Јазавац пред судом“, „Мргуда“, „Кроз мећаву“ и „С планине и испод планине“, остала су трајно дио српске књижевности. Кроз ликове попут Давида Штрпца Кочић је проговорио језиком обичног човјека, користећи хумор, сатиру и иронију како би указао на неправду и самовољу власти.

Његова борба није остала само на страницама књига. У Бањалуци је покренуо лист „Отаџбина“, који је постао глас његове политичке групе и борбе за права народа. Због својих текстова и политичког дјеловања више пута је био хапшен и затваран, а аустроугарске власти су га сматрале опасним противником.

Кочић је умро у Београду 27. августа 1916. године, у 39. години живота. Иако је живио релативно кратко, иза себе је оставио дјело које је далеко надживјело његово вријеме.

Од Кочићевог имена до традиције Змијања

Сјећање на Кочића данас је посебно снажно на Змијању, у његовом родном крају. Управо су Стричићи и збориште мјеста на којима се сваке године окупљају људи како би сачували успомену не само на писца већ и на традицију, обичаје и културно насљеђе краја из којег је потекао.

Кочићев збор данас је једна од најзначајнијих културних манифестација у Републици Српској. Овогодишњи, 61. по реду, одржава се од 27. до 30. августа у Бањалуци, Стричићима, Гомионици, Јелићки и Београду.

Обиљежавање је почело у Бањалуци полагањем вијенаца у Парку „Петар Кочић“, а потом је услиједио дефиле културно-умјетничких друштава уз приказ традиционалних змијањских игара. Свечано отварање 61. Кочићевог збора уприличено је у Народној и универзитетској библиотеци Републике Српске.

Програм манифестације наставља се током наредних дана кроз књижевне и културне програме, изложбе, промоције и вечери посвећене Кочићевом стваралаштву.

Централни дио збора биће у недјељу, 30. августа, у Стричићима. Тамо ће бити служен молитвени помен Петру Кочићу и његовом оцу Герасиму, а на зборишту ће бити одржан културно-умјетнички програм, уз бесједу добитника Кочићеве награде. Програм ће бити употпуњен традиционалним народним вјештинама и спортовима, укључујући и чувену бодљавину бикова за награду „Јаблан“.

И управо у том споју књижевности, културе, традиције и народног саборовања најбоље се види значај Кочићевог збора. Он није само подсјећање на једног писца. То је манифестација која чува успомену на човјека који је својим животом и дјелом свједочио да ријеч може бити оружје против неправде, а да књижевност може постати глас народа.

Зато Кочић и данас живи у својим дјелима, у Змијању, у Бањалуци и у сваком новом читању његових прича. А Кочићев збор сваког августа враћа његово име тамо гдје је све почело међу његове Стричиће, Мањачу и народ којем је посветио свој живот.