13.11.2025
09:58
Коментари:
0
Поводом обиљежавања 50 година од смрти Иве Андрића, Државни архив Србије је у сарадњи са Архивом Републике Српске приредио двојезичну изложбу под насловом "Иво Андрић и Италија – документа" ("Ivo Andrić e l'Italia – documenti").
За потребе изложбе обављена су обимна архивска истраживања у: Државном архиву Србије, Архиву Југославије, Архиву Републике Српске, Архиву САНУ, Задужбини Иве Андрића, Библиотеци Матице српске, Народној библиотеци Србије, Музеју историје и умјетности града Трста, Архиву и Библиотеци Српске православне црквене општине у Трсту. Изложбу прати илустровани двојезични каталог.
Аутори изложбе и каталога су др Мирослав Перишић, директор Државног архива Србије, те Јелица Рељић и Александар Марковић из Државног архива Србије. Аутори уводних текстова у каталогу су академик Матија Бећковић ("Сам себи предак") и др Жанета Ђукић Перишић ("Андрић и Италија").
Иво Андрић је у дипломатским мисијама у Италији боравио више пута: у Ватикану од фебруара 1920. до почетка новембра 1921, Трсту од децембра 1922. до фебруара 1923. и у августу 1926, али и са супругом Милицом Бабић у Риму у зиму 1964. године.
Колико је боравак Андрићев у Италији за њега био инспиративан, у којој се мјери огледао у његовим лектирама и преводима, избору тема књижевних приказа, есеја и приповједака, види се и у његовој преписци и биљежницама као и увидом у његову библиографију. Италијанске теме, питања фашистичког покрета, легенда о Светом Франциску из Асизија, родоначелнику фрањевачког реда чијим је посленицима Андрић посветио добар дио своје прозе, ишчитавање дјела Леонарда да Винчија, Микеланђела, Макијавели, Гвичардинија, Леопардија, Манцонија, Пирандела, Петрарке, неких мање познатих пјесника или извјештаја венецијанских амбасадора при Порти, свакако су били један посебан корпус знања, идеја и, слободно се може рећи, осјећајности што су трасирали пут једном дјелу Андрићевог стваралаштва. О некима од њих Андрић је доцније писао или преводио њихова дјела. Неколико боравака 20-их година прошлог вијека у Италији оставиле су јасан и снажан траг не само у пишчевој личности него, у великој мјери и у његовом дјелу.
Изложба ће бити отворена у Малом изложбеном салону ЈУ Бански двор – Културни центар Бањалука у петак 14. новембра 2025. са почетком у 18 часова.

Изложбу ће отворити: Никола Селаковић, министар културе Републике Србије и Боривоје Голубовић, министар просвјете и културе Републике Српске.
Најновије
Најчитаније
11
29
11
27
11
25
11
24
11
20
Тренутно на програму