Један лајк изазива кризу: Како се изборити са дигиталном љубомором?

Стручњаци упозоравају да дигитална љубомора постаје све чешћи разлог за неспоразуме међу партнерима, иако у великом броју случајева нема стварне преваре.

За разлику од класичне љубоморе, овај осјећај често настаје због онога што људи виде на друштвеним мрежама или, још чешће, због онога што не могу да виде. Недостатак потпуних информација лако подстиче сумњу, а мозак празнине попуњава најгорим могућим сценаријима.

Зашто друштвене мреже подстичу сумњу

Бри Темпл, оперативна директорка и главна саветница у агенцији Тавкифај, објашњава да је дигитална љубомора посљедица дигиталних интеракција, а не нужно догађаја из стварног живота. Према њеним ријечима, проблем често није у телефону, већ у несигурности коју изазива оно што партнер ради на интернету.

Хроника

Гранични полицајац ухапшен због примања мита

Дописивање у касним сатима, често лајковање фотографија одређене особе или изненадна потреба да телефон стално буде ван туђег погледа лако могу изазвати питања, чак и када за њих не постоји конкретан разлог.

Додатни проблем представљају друштвене мреже попут Инстаграма и ТикТока, на којима су приче о преварама, раскидима и лошим везама свакодневни садржај. Такво окружење код многих људи ствара осјећај да и у сопственој вези треба стално тражити знакове упозорења.

Темпл сматра да се у већини случајева не ради о невјерству, већ о томе да људи на основу неколико дигиталних трагова покушавају да саставе причу која често нема много везе са стварношћу.

Повјерење се не гради проверавањем телефона

Стручњаци сматрају да решење није у контроли партнера, већ у отвореном разговору о томе шта је прихватљиво понашање на интернету.

То може да укључује договор о комуникацији са бившим партнерима, јавном дељењу заједничких фотографија или границама приватности на друштвеним мрежама. Важно је да правила важе за обје стране, јер једино тако могу допринјети већем осјећају сигурности у вези.

Темпл наглашава да би свако требало да се запита да ли реагује на провјерене чињенице или на претпоставке које је сам створио. Управо та разлика, сматра она, често одлучује да ли ће ситница са друштвених мрежа остати безначајна или прерасти у озбиљан проблем.

На крају, порука стручњака је једноставна: повјерење се не гради провјеравањем туђег телефона, већ искреном комуникацијом и јасно постављеним границама, преноси Телеграф.рс.