Рада послије 10 вантјелесних у 46. години родила тројке

Рада је поносна мајка три предивна, немирна малишана – дјевојчица Драге и Богдане и дјечака Данила. Родила их је у 46. години, након невјероватно тешке и исцрпљујуће борбе у којој је прошла кроз чак 10 поступака вантјелесне оплодње.

Њена прича о храбрости, сузама, неодустајању и огромној животној снази враћа вјеру да су чуда заиста могућа. За Раду, пут до мајчинства био је све само не лак.

"Углавном, било је 10 поступака вантјелесне оплодње. Заиста исцрпљујуће, у сваком погледу, а о томе се јако мало прича, нарочито о психичком стању и психичкој борби жене", присјећа се Рада свог трновитог пута.

Иако је све било претешко и на ивици издржљивости, Рада је одлучила да не одустане од сна да постане мама.

"Нисам никада помислила да ћу одустати, знала сам да ће се у неком тренутку десити", објашњава она, али додаје да је мудро увијек остављала мали проценат вјероватноће да поступак неће успјети, како би заштитила себе од шока, пише "Жена Блиц".

Шок на ултразвуку

А онда, тај десети, јубиларни пут донио им је вијести које су им промијениле живот из коријена – и то на начин који нико није могао ни да сања.

"На прегледу смо сазнали да чекамо близанце, што нас није превише изненадило јер у породици имамо близаначке трудноће. Међутим, докторка је у једном тренутку рекла: 'Добро, али ја овдје више не видим близанце'. Затим је позвала мог супруга и рекла му: 'Дођи да видиш шта се дешава, ово су тројке'. А он је само одговорио: 'Молим те, немој више, стани!'".

Иако данас о томе говори са осмијехом, у том тренутку за Раду и њеног супруга то је био огроман шок.

"Тада вам кроз главу пролази безброј питања – гдје ћемо сви да спавамо, како ћемо да се возимо, како ћемо да организујемо живот… Гдје уопште могу да се нађу колица за тројке, да ли то уопште постоји? Хиљаду ствари вам се врти по глави", искрена је мајка троје малишана.

Трудноћу са тројкама изнијела активно и без компликација

Упркос годинама и чињеници да је носила три бебе, Рада је имала готово школску трудноћу, пркосећи многим очекивањима. Није морала строго да мирује, напротив.

"Патронажне сестре су ми често говориле: 'Кад вас позовемо, ви сте стално у шетњи поред Мораве!'" Чудили су се и питали да ли ћу трудноћу изнијети до краја", поносно прича она.

Додаје и да током трудноће није била оптерећена исхраном, већ је јела оно што јој је пријало и остала изузетно активна.

Бебе су одлучиле да стигну на свијет два мјесеца раније, али су, на изненађење љекара, биле праве мале јуначине. Рођене су са више од килограм и по, док је дечак Данило имао чак два килограма. Као круна њене упорности и посвећености долази и податак да је све троје дјеце дојила пуних шест мјесеци.

"То само показује да је апсолутно све могуће", поручује Рада, охрабрујући друге жене.

Иако друштво често осуђује жене које се остваре као мајке у каснијим годинама, Рада на такве предрасуде има јасан одговор.

"У 46. години је најљепше бити мајка! Тада сте потпуно остварени. Остварите се на социјалном, пословном и образовном плану, а онда се у потпуности посветите дјеци. Више не размишљате о испитима, тражењу посла и сличним стварима. Све посматрате зрелије", објашњава она своју животну филозофију.

Данас њихова породица функционише као мали, добро организован, тим, а Рада истиче да дјецу одгаја без екрана и мобилних телефона.

Иако јој је енергија често на измаку и редовно успије да уграби тек 10 минута мира за себе, ова насмијана жена доказ је да су мајчинска љубав и издржљивост јаче од сваке препреке и да срећа често долази онда када јој се најмање надамо.