Дијета 16:8 чисти јетру и смањује стомак, али на једно обратите пажњу

Замислите да можете скинути вишак килограма без мјерења грамаже на ваги, записивања сваке јабуке и компликованог сабирања калорија. Управо због те једноставности свијет је потпуно полудио за такозваном дијетом 16:8.

Ријеч је о посебном начину повременог поста гдје током једног дана 16 сати не једете ништа, док све своје оброке распоређујете у преосталих осам сати.

Стручњаци објашњавају да је ова метода многима далеко лакша за одржавање на дуже стазе од класичних, строгих дијета. Док траје период поста од 16 сати, строго се води рачуна о уносу доста воде, а дозвољени су и црна кафа и чај без шећера и заслађивача.

Када је најбоље појести први залогај?

Људски организам има свој унутрашњи сат који природно много боље вари храну у првом дијелу дана. Докторка Кортни Петерсон са Универзитета Алабама у Бирмингему истиче да је контрола шећера у крви најбоља ујутру и да се, како дан одмиче, полако погоршава.

Због тога се као најдјелотворнији показао временски оквир у ком се једе од 7 ујутру до 15 часова поподне.

Уколико вам је тај распоред неизводљив због посла и породице, нема разлога за бригу. Научна сазнања показују да помјерање сатнице на период од 10 ујутру до 18 часова такође даје одличне резултате.

Шта се дешава у организму током поста?

Научни преглед чак 55 студија из 2025. године потврдио је да је повремени пост повезан са значајним губитком тјелесне масе. Када прође дужи период без хране, тијело прелази у режим сагоревања масних наслага и спречава нагле скокове шећера у крви. Мање промјена у нивоима шећера значи и мање напада глади, а овај систем обуздава апетит и тако што смањује ниво грелина, хормона глади.

Поред скидања килограма и пада крвног притиска, истраживања наводе да дијета 16:8 поправља глукозу на празан стомак, осјетљивост на инсулин, хемоглобин ХбА1ц и такозвани добар ХДЛ холестерол, али и позитивно утиче на имунитет кроз побољшање здравља цријева.

Друга страна медаље: Опасности и замке

Овакав начин исхране има и своја ограничења. Нутриционисткиња Сара Миркин упозорава да је у тако кратком року тешко унијети све потребне нутријенте. Изгладњивање током 16 сати често води у замку преједања масном и прерађеном храном током дозвољених осам сати, преноси Она.рс.

Медији и струка као могуће нуспојаве наводе:

• Лош и испрекидан сан
• Губитак мишићне масе (уколико се не уноси довољно протеина)
• Малаксалост, мучнину и хроничан умор
• Поремећаје у исхрани

Због тога се уместо ригорозног поста од 8 сати често предлаже блажа варијанта од 12 сати јела и 12 сати поста, која спречава ноћно преједање и даје тијелу довољно времена за унос свих хранљивих материја.

Ко нипошто не смије да примјењује ову дијету?

То што не морате бројати калорије не значи да период од осам сати треба претворити у журку са брзом храном. Бирајте здраве намирнице попут немасних протеина, сложених угљених хидрата, воћа и поврћа.

Ипак, дијета 16:8 није за свакога. Стручњаци изричито наглашавају да овај режим не смију примјењивати:

• Особе које користе инсулин
• Особе које су имале поремећаје у исхрани
• Труднице и жене које планирају трудноћу
• Особе које се лијече од карцинома

Прије него што одлучите да промијените сатницу оброка, обавезно се посавјетујте са лекаром како бисте провјерили да ли је овај начин исхране безбједан за ваше здравље.