Аутор:
АТВ редакцијаКоментари:
0
У многим манастирима и данас се његује стари начин прања веша – без индустријских детерџената и вјештачких мириса. Умјесто тога, користе се природни састојци који чисте темељно, али и остављају дуготрајан, благ мирис.
Њихов приступ није никаква мистерија, већ спој традиције и практичности.
Умјесто куповних прашкова, монахиње користе једноставну комбинацију: природни сапун (најчешће биљни) и соду за прање. Сапун се ренда или топи у води, док сода помаже да се уклоне масноће и омекша вода, што омогућава боље прање.
Ова мјешавина чисти одјећу без агресивних хемикалија, а притом не оштећује тканину.

Друштво
Отац Јоил прекинуо вјенчање под Острогом због кума: Младожења пао у несвијест када је чуо истину
Умјесто класичних омекшивача, користи се алкохолно сирће. Оно уклања остатке сапуна, омекшава тканину и неутралише непријатне мирисе. Веш након сушења нема мирис сирћета – остаје само осјећај свјежине.
Највећа "тајна" заправо није у састојцима, већ у сушењу. Веш се суши напољу, на сунцу и свјежем ваздуху. Сунчева свјетлост природно дезинфикује тканину и даје јој специфичан, чист мирис који може да траје данима.
У неким манастирима додају и неколико капи етеричних уља у воду за испирање – најчешће лаванду или рузмарин – али у врло малим количинама, тек да остане благ траг мириса.
За уклањање мрља користе се потпуно природна средства: лимунов сок за избјељивање и со или сода за скидање флека. Ова комбинација помаже да се одјећа очисти без оштећења влакана.
Преузимање дијелова текста или текста у цјелини је дозвољено уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту на порталу atvbl.rs.

Савјети
1 д
0
Савјети
1 д
0
Савјети
1 д
0
Савјети
4 д
0Најновије
09
50
09
46
09
32
09
32
09
14
Тренутно на програму