
Аутор:
АТВ редакцијаКоментари:
0
Уз колач и жито, славска свијећа један је од главних симбола крсне славе. Обичаји њеног паљења, гашења и чувања разликују се међу породицама.
Славска трпеза окупља породицу и пријатеље, али смисао крсне славе не чине само храна и гостопримство. То је дан посвећен породичном светитељу, молитви и традицији која повезује генерације. Међу њеним препознатљивим симболима посебно мјесто заузима славска свијећа.

Друштво
Фонд пио упутио важно обавјештење за пензионере из Српске у вези са АЛТА банком
Пали је домаћин, односно особа која предводи славу. Претходно се прекрсти и помоли, а понегдје свијећу и цјелива. Читају се "Оче наш", "Богородице Дјево" или молитва Светом Духу.
Свијећа се пали на дан славе: ујутру, прије резања колача, уз долазак свештеника или првог госта, према породичном обичају.
Традиционално се бира пчелињи восак, симбол чистоте и труда. Купује се у црквеним или манастирским продавницама. Често је дуга око 60 центиметара, али величина зависи од могућности и потреба. Поставља се у стабилан свијећњак, даље од запаљивих украса.
Често гори до одласка гостију, али никада без надзора. Не помјера се док пламен гори.

Друштво
Краћи дани и ранији мрак могу подстаћи депресију: Стручњаци откривају како се изборити
Понегдје домаћин, прекрстивши се, гаси фитиљ малом количином вина коришћеног при резању колача. Може се користити и прибор за гашење.
Свијећа се чува у свећњаку, често испред иконе, и поново пали ако је безбједна. Остаци воска могу се предати цркви која их прикупља. За недоумице питајте свештеника.
(ЖенаБлиц)
Преузимање дијелова текста или текста у цјелини је дозвољено уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту на порталу atvbl.rs.

Здравље
3 ч
0
Србија
4 ч
0
Друштво
4 ч
0
Република Српска
4 ч
0
Савјети
21 ч
0
Савјети
23 ч
0
Савјети
5 д
0
Савјети
6 д
0