Колико новца мора да се одвоји од плате? Ово може да вас спаси трошкова

Стопа штедње може се израчунавати за појединца, домаћинство или цјелокупну привреду. Према подацима за прву половину 2025. године, просјечна стопа штедње приватних домаћинстава у Њемачкој износила је 10,3 одсто.

Током пандемије 2020. године порасла је на рекордних 16,4 одсто, што је био највиши ниво забиљежен од уједињења Њемачке. Такав раст није неуобичајен у кризним периодима, јер људи због неизвјесности чешће одвајају новац за будуће потребе.

Како се израчунава стопа штедње?

Стопа штедње израчунава се тако што се уштеђени износ подијели расположивим нето приходом, а добијени резултат помножи са 100.

На примјер, особа која мјесечно прима 2.000 евра нето плате и успије да уштеди 300 евра има стопу штедње од 15 одсто. Другим ријечима, са стране оставља 15 одсто својих мјесечних примања, док остатак троши на животне потребе и друге издатке.

Свијет

Сјеверна Кореја испалила десетак балистичких пројектила

Један од првих циљева требало би да буде стварање финансијске резерве за непредвиђене ситуације, попут квара аутомобила, изненадних трошкова у домаћинству или губитка посла.

Као оквирна препорука често се наводи износ који одговара трима мјесечним нето платама, иако потребна резерва зависи од личних околности, стабилности прихода и редовних трошкова.

Ако неко мјесечно зарађује 2.000 евра и жели да уштеди 6.000 евра за годину дана, морао би сваког мјесеца да одваја 500 евра. То значи да би његова стопа штедње износила 25 одсто.

Након што створи довољну резерву за хитне случајеве, може да почне да планира дугорочну штедњу за пензију, куповину некретнине или друге веће циљеве.

Гдје је најбоље чувати уштеђени новац?

Важно је размишљати и о томе гдје држимо уштеђени новац.

Готовина и новац на рачунима доступним за свакодневно плаћање практични су за покривање непредвиђених трошкова. Међутим, ако не доносе камату или она не прати инфлацију, њихова куповна моћ временом може да опада.

Због тога неки штедише дио новца намијењеног дугорочним циљевима улажу у финансијске инструменте, попут фондова којима се тргује на берзи, познатих као ЕТФ-ови.

Они могу да прате одређени берзански индекс и омогуће улагање у велики број хартија од вриједности.

Ипак, њихова вриједност може да расте и пада, па нису замјена за финансијску резерву која мора да буде доступна у сваком тренутку.

Прије улагања важно је узети у обзир ризик, трошкове и временски период на који се новац улаже.

Колики дио плате треба штедјети сваког мјесеца?

Као почетни циљ често се препоручује да се за штедњу одваја најмање 10 одсто мјесечних примања, али то није универзално правило.

Свијет

Сјеверна Кореја испалила десетак балистичких пројектила

Могућности штедње зависе од висине прихода, трошкова становања, броја чланова домаћинства и других финансијских обавеза.

Некоме ће и пет одсто бити добар почетак, док ће особа са већим приходима моћи да одваја знатно више.

Важан је и циљ због којег штедимо.

На примјер, особа која зарађује 1.000 евра нето и сваког мјесеца одваја 100 евра за путовање које кошта 2.000 евра мораће да штеди 20 мјесеци како би прикупила потребан износ.

Ако мјесечно зарађује 2.000 евра и одваја 200 евра, до истог циља стићи ће за десет мјесеци.

Како да уштедите више новца?

Постоји неколико начина да се повећа стопа штедње, чак и када су примања ограничена.

Први корак је праћење трошкова. Записивање свакодневних издатака може да открије на шта одлази новац и гдје је могуће смањити потрошњу без великих одрицања.

Помаже и одређивање мјесечних ограничења за поједине категорије трошкова, попут излазака, ресторана или куповине одјеће.

Умјесто да на крају мјесеца штедимо само оно што нам је преостало, корисно је да одмах након примања плате пребацимо планирани износ на посебан штедни рачун.

На тај начин штедња постаје редовна навика, а не нешто што зависи од тога колико је новца остало.

Уштеде могу да се остваре и прегледом фиксних трошкова. Поређење понуда за електричну енергију, гас, интернет и мобилне услуге може да смањи мјесечне рачуне.

Преговарање о повећању плате или проналажење боље плаћеног посла дугорочно може додатно да повећа могућност штедње.

Најважније је почети са износом који је реалан за сопствени буџет и настојати да се он редовно одваја.

Чак и мањи износи временом могу да створе корисну финансијску резерву, док праћење стопе штедње помаже да лакше процијенимо колико смо близу остварења својих финансијских циљева.

(Мондо)