Оно што многи бацају Италијани користе за специјалитет

Прије него што откријемо о чему је ријеч, важно је разбити један упоран мит који се годинама преноси с кољена на кољено. Многи и даље вјерују да је добро сипати маслиново уље у воду у којој се кува тјестенина, како се не би лијепила. Међутим, у Италији се то сматра озбиљном грешком. Уље остаје на површини воде и током кувања готово да нема никакав контакт с тестенином.

Штавише, прави проблем настаје касније, приликом цијеђења, када уље обложи тјестенину танким слојем и онемогући да се сос за њу правилно веже. Умјесто тога, Италијани се ослањају на провјерену комбинацију: велики лонац, довољно воде и повремено мијешање.

Тајна из традиције "кухиње сиромашних"

Прави скривени састојак долази из италијанске традиције познате као "цуцина повера", филозофије према којој се ниједан дио намирнице не баца. Рухеч је о кори пармезана, оном тврдом, наизглед нејестивом дијелу сира који често заврши у канти.

Када се кора пармезана убаци у воду за кување тјестенине, дешава се мала кулинарска магија. Током кувања, она полако ослобађа со, масноће и природне глутамате, обогаћујући воду пуним, дубоким укусом.

Љубав и секс

Жене, будите на опрезу: Мушкарци у ових пет знакова склони су невјери

Тјестенина кувана у таквој води упија арому изнутра, па је укусна чак и прије него што се дода сос. Истовремено, скроб из тјестенине и протеини из сира стварају благу емулзију која јој даје свиленкасту, пунију текстуру.

Савремени трик познатог италијанског шефа

Поред традиционалних метода, модерна италијанска кухиња донијела је и нове идеје. Једну од њих популаризовао је чувени италијански шеф са Мишленовом звјездицом Пепе Гуида. Његов савјет је да се у воду за кување дода кора лимуна, али искључиво жути дио, без бијелог слоја који може бити горак.

На овај начин тјестенина добија благу, освјежавајућу цитрусну ноту, савршену за лагане љетне сосеве, јела са морским плодовима или класичну пасту с лимуном. Мирис који се шири кухињом већ током кувања наговјештава колико ће укус бити посебан. У неким дијеловима Италије сличан ефекат постиже се додавањем ловоровог листа или гранчице свјежег биља.

Не бацајте "течно злато"

Ипак, без обзира на додатке, највећа грешка коју можете направити јесте да проспете сву воду у којој се тјестенина кувала. У Италији се та течност с разлогом назива "течно злато". Пуна је скроба и соли и има улогу природног емулгатора.

Када тјестенину пребаците у тигањ са сосом, неколико кашика те воде може потпуно промјенити јело. Она повезује масноће из соса и остале састојке у глатку, кремасту цјелину - без потребе за павлаком или додатним згушњивачима. Управо захваљујући тој води настају аутентична јела попут карбонаре, у којима једноставни састојци дају богат, баршунаст сос.

Сљедећи пут када будете кували тјестенину, сјетите се ових савјета, сачувајте кору пармезана, поиграјте се аромама попут лимунове коре и никада не бацајте воду од кувања. Италијанска кухиња не почива на компликованим рецептима, већ на мудрости, традицији и максималном поштовању сваке намирнице, пише "24Седам".