20.09.2025
18:34
Коментари:
0Некоме орхидеја цвјета као да је на Тајланду, а некоме се осуши чим је унесе у стан. И не, није увијек до „зелене руке“. Постоји низ ситних, али пресудних фактора који одлучују хоће ли ти орхидеја бити понос на прозору – или још једна биљка у канти.
Орхидеје нису размажене, али јесу специфичне. Не воле директно сунце, али ни тамне ћошкове. Не воле да их се превише залијева, али ни да буду жедне. Ако ти звучи као бивша веза – ниси далеко. Кључ је у балансу.
– Залијевање сваки други дан: грешка. Орхидеја воли да се земља потпуно осуши прије сљедећег залијевања.
– Стављање у пластичне саксије без дренаже: грешка. Коријење мора дисати.
– Држање поред радијатора: грешка. Сув ваздух је њен непријатељ.
– Прскање листова водом: грешка. Орхидеја не воли да јој се вода задржава у розетама.
– Ујутро провучеш прст кроз земљу – ако је суха, залијеш. Ако није, пустиш је.
– Окренеш саксију према свјетлу, али не директно на сунце.
– Користиш кишницу или одстајалу воду, не ону из чесме.
– Причаш јој. Да, озбиљно. Људи који причају биљкама имају боље резултате. Можда није наука, али ради.
Многима прва орхидеја увене за седмицу дана, док друга процвјета и траје годинама. Разлика није у саксији, већ у приступу. Када се биљка престане посматрати као декорација и почне доживљавати као живо биће, све се мијења. Орхидеја реагује на атмосферу – нервозу, њежност, присуство. Неки то зову магијом, други пажњом. А можда је то једно те исто.
Не мораш бити ботаничар да ти орхидеја успије. Само је не требаш посматрати као декорацију, већ као живу ствар. И дати јој оно што и себи дајеш кад ти је тешко – мало свјетла, мало простора и да те неко не дави сваки дан, пише Крстарица.
Најновије
Најчитаније
20
53
20
44
20
41
20
37
20
30
Тренутно на програму