"Ишао сам у затвор на 7 дана" Жика Јакшић открио непознате детаље

Како је рекао, на тај период данас гледа са дозом носталгије и сматра га занимљивим животним искуством.

- Сви кукају на војску, мени је то био супер период. Ишао сам у затвор на 7 дана зато што сам три пута ишао на ручак. Пошто у Сомбору имају три мензе, ја сам ишао у сваку да ручам. То је циркус био када су ме ухватили. Био сам добар војник, мада сам прва три мјесеца редовно чистио ВЦ. Зарадим казну до дневника, па је моје име стално било на табли - испричао је Јакшић својевремено.

Жика је војни рок служио 1983. године, а на служење је отишао са повредом коју је задобио непосредно прије поласка

- Забављао сам се са неком дјевојком, ма много смо се вољели. Требало је да кренем у војску за два дана, и ја будала, раскинем са њом два дана пред полазак, из чиста мира. А каква је то љубав била. Те исте вечери одем са друштвом у хотел на неку прославу и кад је кренула песма од Тозовца "Није све још прошло", дохватио сам флашу са стола и разбио себи о главу. Пукла ми је аркада, лила ми је крв - присетио се Јакшић за Гранд.

Сцена

Жика Јакшић написао тестамент: Ко ће наслиједити имовину?

Подсетимо, након пресељења у Штутгарт, његов живот се потпуно преокренуо, када су услиједили распад брака и прекид рада музичког састава.

- Нисам пао на нулу, пао сам испод нуле, то је било у размаку од 8, 9 мјесеци. Прије тога имам бенд "Ритам срца", ми свирамо, супер све, живимо у Штутгарту, синчић Андрија има 5 година, требао да је пође у школу, жена има свој посао, она оставља свој посао, ја остављам све то, одлазим горе, пролази 9 мјесеци, ја у Штутгарту немам више брак, оркестар ми се растура и 100.000 евра дуга, а ја до тада никад ником нисам динар дуговао. То је толико оптерећење било за мене, поготово што дуг није био на моје име, већ на име тадашње супруге. На њу се водио локал јер има њемачко држављанство, иначе је из наших крајева - рекао је Жика.

- Сјећам се, легнем ноћу, осјећам страхове, то су страхови од егзистенције, неизвесне будућности, од те неке неизвјесности - он је једнак болу. Имао сам фазе гдје сам се ломио у себи, нисам могао да вјерујем да ми се то дешава. Нисам много имао прије тога, али сам имао успјешан живот, радостан, и одједном нема, срушио ти се цијели свијет. Иза сваке кише има сунца, али иза сваког сунца неминовно дође киша, али то је живот, то су периоде, бар мој живот никада није био раван.

Утврдио сам да сам здрав, могао сам још увијек да се насмијем, и тада сам научио да разликујем тугу од очајања. Направио сам план, хтио сам да помогнем жени, ту ми је и дете, стари кум ми је послао 20.000, па ми је помогао пријатељ из Швајцарске, Томаш, са још 20.000. Један наш познаник му је тада рекао: "Томаш, ти му дајеш 20.000 евра на зајам, бенд се растура, ко зна кад ће да ти врати", а он му одговара: "Не мора да ми врати, ја вјерујем да њему, ако икада буде могао, он ће да ми врати". Наравно да сам вратио, Богу хвала, тек послије 4 године, али сам вратио. То никада нећу заборавити - рекао је Жика кроз сузе у емисији "Шта сам теби и ко сам себи".