Оца султаније Косем глуми наш домаћи глумац

У разговору за Курир присјетио се како је сасвим случајно добио улогу у једној од најскупљих турских продукција, открио како је савладао турски језик, каква је била сарадња са звездом серије Берен Сат, али и због чега вјерује да приче о османској историји и данас освајају публику на Балкану.

Како бисте нашим гледаоцима представили серију „Султанија Косем“, с обзиром на то да премијерно долази пред српску публику?

– То је историјска серија на чију тему су наши гледаоци већ навикли и представља својеврсни наставак веома популарне серије „Сулејман Величанствени“. Дешава се у истој династији, само неколико деценија касније. Централни лик је султанија Косем, заправо Анастасија, православка из Грчке. Њу је војска султана Ахмеда Првог приликом освајања отела и довела код њега у харем. Заљубио се у њу, добили су дјецу, али је он млад преминуо. Пошто су насљедници били малољетни, она је преузела главну ријеч. За Турке је тај период био занимљив јер, док је Косем владала, није било ратова. Акценат је био на трговини и владало је благостање.

Како сте добили прилику да играте у овом пројекту? Шта вас је привукло?

– Прилику сам добио сасвим случајно. Звали су моју агенткињу из Сарајева Анилу Гајевић, да ме позову на кастинг. Видјели су прије тога моје фотографије и шта сам радио до тада. Тражили су три или четири глумца и послали кастинг на турском језику. Нисам знао турски, па је супруга предложила да позовемо Исламску заједницу у Бањалуци. Имали смо срећу да се јавио човјек који је лингвиста и учитељ турског. Замолио сам га да ми одглуми реплике, научио сам их, снимио се и тако добио улогу.

У серији сте глумили грчког трговца Енза, оца будуће султаније Косем. Како сте градили однос према кћерки, с обзиром на то да су се глумице мијењале, а имали сте прилике да сарађујете са обје?

– У првим епизодама, када је Косем била дјевојчурак, играла ју је једна млада грчка глумица и одатле сам црпио емоцију према њој као кћерки. Добио сам тада и сина. Иако се прва сезона састојала од 30 епизода, треба напоменути да турске епизоде трају по два сата, па се код нас сијеку. Касније, када је Косем већ одрасла и постала султанова супруга, лик је преузела Берен Сат. Тада су ме направили старијим за улогу. Супер смо се слагали и дружили са свим глумцима, посебно са Берен, која је велика звијезда.

Постоји ли нека анегдота са снимања коју памтите, посебно везана за Берен Сат? Недавно је постала и пјевачица.

– Када смо се упознали, нисам знао ко је она, нити да је данас позната пјевачица. Нисам гледао турске серије. Упознали смо се једноставно као колеге, а пошто одлично прича енглески, одмах смо кликнули као другари. Дружили смо се, имали смо наше интерне глумачке шале и зезања. Међутим, тек сам касније схватио колико је велика звијезда када сам видио како јој други људи прилазе – шминкери, костимографи, па чак и редитељ, тражили су дозволу од њене екипе само да јој приђу. Схватио сам да сам се можда понашао превише опуштено, али смо наставили дивно да се дружимо и тражила ми је да останем какав јесам.

Колико је било изазовно играти на грчком, а затим и на турском језику?

– У почетку је било лакше јер је прва епизода снимана на грчком. Као клинац сам живио у Грчкој, па иако језик нисам говорио 30 година, разумио сам га и имао сам добар акценат, што ми је вјероватно био плус за улогу. Турци иначе не воле титлове, па сам сам себе насинхронизовао за ту прву епизоду. Међутим, учење турског је било јако напорно. Учиш текст за сутра, а онда на сету промијене реплике. Конструкција реченице је потпуно другачија него у српском, па је највећи изазов био знати гдје логички да ставиш акценат, то јест како да савладаш дикцију. Имао сам два професора са којима сам свакодневно радио.

Да ли сте се током припрема за улогу информисали и истраживали историјски период у којем се радња серије одвија?

– Јесам, то је период седамнаестог вијека. Заправо је Ензо био православни свештеник на једном острву у Грчкој које је било у пограничном појасу са Турском. Ауторима серије је било занимљивије за заплет да он буде богати трговац, па су промијенили ту историјску чињеницу. Међутим, чињеница је да је он био православни свештеник коме је отета кћерка која је касније удата за султана Ахмеда и постала владар у Османском царству. Те основне информације сам пронашао.

Да ли сте у том тренутку имали утисак да радите на пројекту који ће стећи толику међународну популарност?

– Јесам, видио сам одмах да је то – то. Код нас прије 11 година, када је серија снимана, није било толиког гламура на сетовима и снимањима, а по томе сам видио да је ријеч о великом пројекту и да је уложен огроман новац, иако нисам имао свијест о размјерама тога у Турској и шта то значи. Видио сам да су њихова велика имена укључена у пројекат, као и Тимс продукција, која је једна од највећих продукцијских кућа у Турској, а Турска је огромно тржиште.

Шта вас је највише импресионирало на сету у продукцијском смислу?

– Продукција је била импозантна. За серију је изграђен комплетан град са пуном сценографијом и огромним бројем статиста сваког дана. Снимао сам већином у Истанбулу, а прву епизоду смо снимали у Грчкој на једном острву, као и на још једној локацији у Турској, близу Бодрума. Постоји једна анегдота. Једном приликом су ме звали ујутру док сам био у свом дворишту код куће, питајући да ли могу да будем у Истанбулу у три послије подне. Организовали су превоз, платили чартер лет и ја сам стигао тачно на вријеме. Тада сам схватио: „Брате, види шта све може кад има пара.“

Да ли сте у лику Енза пронашли нешто што вам је блиско или сте морали да излазите из своје зоне комфора?

– Глумачки позив је такав да црпиш инспирацију из личних искустава, а личне емоције користиш у складу са карактером који треба да тумачиш. Каналишеш их и усмјераваш у његовом правцу, у околностима у којима се он налази. Дакле, било је изазовно, највише због страног језика. Турски језик, иако има олакшавајућу могућност да углавном читаш онако како је написано, има и конструкцију реченице која је потпуно другачија у односу на српски језик и то је било највећи изазов.

У серији је улогу добила и Алма Терзић, глумица из Зенице. Да ли сте имали прилике да заједно глумите?

– Јесмо, снимили смо цијелу прву епизоду с њом. Глумила је султанију Хандан. Међутим, одлучили су да је замијене другом глумицом, па смо све морали да снимамо испочетка. Алма је касније добила другу улогу у наредној сезони.

Глумили сте и у многим нашим серијама. По чему се рад на турској серији разликује од рада на нашим сетовима?

– Глумачки занат и рад с редитељем су свуда у свијету исти. Имате читаће пробе, пролазите текст с колегом и снимате. Једина стварна разлика је у буџету – колико се новца уложи да би се пројекат што богатије представио.

Шта мислите који је разлог што приче о османској историји тако добро пролазе код нас? Имају вјерну публику на Балкану.

– Можда је то зато што су се они овдје задржали толико година. То ми је било занимљиво и док сам радио, како наши људи упијају ту причу. Вјероватно је у питању неки емотивни набој и конструкција прича у којима постоји нешто што нас привлачи. Има лажи, превара, љубави, патње, издаје. Нашим људима је све то блиско због тога што су се Турци толико дуго задржали, па су нам можда и сами некако уткали све то у наш ген током година које су овдје провели.

Да ли вам је ова улога отворила нова врата у професионалном смислу?

– Ја сам се надао много више, да будем искрен (смијех), али је то ишло некако постепено и својим током. „Султанија Косем“ је снимана прије 11 година. Сада чекам један турски филм који је дошао као резултат те серије. Било је и више позива из Русије, али код нас то иде својим током.

Шта бисте поручили гледаоцима у Србији који ће први пут гледати ову серију?

– Мислим да ће уживати. Серија је добра, раскошна. Добри су костими, добра је музика. Главна пјесма прве сезоне је дирљива и настала је у сарадњи са Грцима. Узели су, заправо, једну стару грчку пјесму коју су прерадили. Мислим да ће људи уживати и да ће се сродити с овом причом.

(Курир)