Ово је истина о пјесми коју сви знају: Откривена највећа тајна Зоне Замфирове након 24 године

Том приликом, од‌јекнули су звуци насловне нумере из филма “Зона Замфирова“ из 2002. године, пројекта који и даље суверено носи титулу најгледанијег домаћег филма у биоскопима.

Музика из овог остварења редитеља Здравка Шотре стекла је огромну популарност, па су пјесме, поред “Галије”, пјевали и сами глумци из филма, Биља Крстић и “Бистрик”, Предраг Миросављевић и други. Занимљиво је да је “Зонина пјесма” недавно поново постала веома актуелна, с обзиром на то да је све више младенаца бира за свој први плес на вјенчањима.

Иако је филм сниман на аутентичним локацијама широм Србије, укључујући Ниш, Пирот и Сокобању, насловна пјесма заправо уопште није настала у Нишу. Продуцент филма, Мирослав Митић, тек недавно је подијелио праву истину о њеном настанку, откривши да је овај безвременски хит створен врло спонтано на једној плажи. О томе како је пјесма настала, Митић је рекао:

“Шетамо Пеца и ја словенском плажом и за два сата смислимо цијелу пјесму. Буди лијепа сјећања, на неко лијепо вријеме. Ова пјесма је доказ да за кратко вријеме може да настане д‌јело које се слуша и послије толико година.”

Војин Ћетковић имао је посебан задатак у “Зони Замфировој”

Војин је играо лик Манета, а једном приликом испричао је детаље са снимања.

– Шотра је у сценарију написао за Манета: “Види овог, овај је прави мајстор како игра”. Ја му кажем: “Добро, Шотра, како ћу ја ово да одглумим?”, а он ми одговара: “Иди на фолклор”. И тако сам сваке вечери ишао на часове и то код неког баџе који ми је додијелио да вјежбам компликовано, старинско коло – рекао је тада Војин, пише Нова.

“Онда дођем послије 10 дана на снимање и Шотра ме пита: “Јеси ли увежбао коло?”, а ја кажем: “Јесам”. Затим Николи Ђуричку и осталима објасни шта треба да раде, и они за 15 секунди одиграју оно што сам ја 10 дана вежбао. Кажем себи: “Нема везе, сада ћу да покидам”. И крене снимање, и ја одиграм. Одем до Шотре и кажем му: “Дај ми да видим како сам одрадио сцену”. Он премота снимак и ја схватим да је ме је снимао до груди. Кажем му: “Јеси ли луд? Сваког дана снимам 12 сати, некада и више, а послије тога идем на фолклор. Не знам гд‌је сам, будим се у пет ујутру, а ти ми не снимиш ноге”. На то ће он: “Ајде, богати, видело би се да не знаш, овако се види да знаш.”