Сергеј Ћетковић изнио оштар став: ''Све је лаж..''

За Сергеја Ћетковића, бити господин није ствар протокола или персирања, већ способност да се у свијету "филтера" и нарушених вриједности сачува мјера.

"Све је лаж"

Како сам каже, најтеже је данас не претјерати, остати приземан и указати поштовање свакоме, без обзира на године или статус. Наглашавајући да се све носи из куће и да је најважније поштовање које свакоме указује, рекао је:

- То је суштина коју људи лако препознају. Некад користим реченице мојих родитеља, њихових родитеља и људи од прије неколико вијекова. Из њих је говорило искуство у односима с људима. У сваком времену су међуљудски односи били срж свега. Они изазивају и болести, и немире, и ратове, а с друге стране, и срећу и радост. Живимо у времену у коме је све извитоперено, све је лаж, а наоко је лијепо, баш као друштвене мреже на које постављаш најљепше фотографије које имаш плус ставиш на њих филтер. Незадовољан си, несрећан, безобразан, а глумиш свеца. Постали смо потпуно нереални.

- Себе доживљавам као дијете које у односима према другима треба да покаже поштовање. И према старијима од мене и према вршњацима, увијек гледам да не претјерам ни у чему. Најтеже је наћи мјеру у свему. Данас су људи одмах на “ти”, све се подразумева… Не говорим то зато што волим да ми неко персира, напротив, нити има потребе да се издижем зато што сам јавна личност. Кад сам био у двадесетим годинама, “суфлери” су ми говорили да сам битан, да ми се нешто може или да ми припада, а и данас чујем “ти то заслужујеш”. Међутим, свој его храним таман толико да могу да опстанем у намјери да ово што радим и даље радим одговорно, јако, с пуно љубави.

Људи који су Сергеју били узори нису излазили на сцену пред хиљаде обожавалаца, а знамо да управо то умије да промијени човјека. Међутим, он мисли да је много прикладније рећи поштовање, него обожавање.

"Пјевам о љубави, то је моја душа"

– Дата ми је прилика да будем ту, да испричам неке своје приче, да будем наратор појединих животних ситуација. Одабрао сам да пјевам о љубави. Не бавим се социјалним темама, мада бих могао, али зашто бих кад постоји неко други ко ће то учинити кроз другачију музику. Бирам оно што је моја душа, моје биће. С временом човјек схвати суштину и свог посла, и своје музике, и свог живота и осјети захвалност. Ту се враћамо на обожавање…

- Не волим идолопоклонство. Кад ми неко каже: “Ви сте мој идол”, помислим – “немој молим те”. Ако сам урадио нешто како треба, нека то некоме буде примјер. Знамо да све што се изговори на телевизији или се напише у новинама неко слуша и чита. Много волимо да филозофирамо, да испадамо паметни. Некад не мораш ништа да кажеш, довољно је да се насмијеш и урадиш онако како “мислиш срцем”, јер ће некоме то бити довољно да схвати суштину.