Бог ми је рекао да свима пренесем ово: Станко оживио на својој сахрани

Станкова животна прича почиње у сиромаштву, обиљежена тешким радом, породичним искушењима и вјером којој је, како каже, остао привржен још од најранијег дјетињства.

БиХ

Потврђена оптужница против Раме Исака

Ипак, догађај који му је, према његовом свједочењу, заувијек промијенио живот догодио се 22. новембра 1989. године, када је доживио искуство за које вјерује да га је одвело изван граница овоземаљског живота.

Станко тврди да је био проглашен мртвим и да је прошло чак 25 сати прије него што је поново показао знаке живота, у тренутку када је породица већ припремала његову сахрану. Говорећи о том искуству, описивао је сусрет са Исусом Христом, пролазак кроз призоре које повезује са рајем и паклом, као и поруке за које каже да их је добио током тог необичног догађаја.

Међутим, прије него што је испричао шта му се, према његовим ријечима, догодило те ноћи, говорио је о одрастању које није било нимало лако.

Дјетињство у сиромаштву и вјера која га је пратила одмалена

Станко је одрастао у скромним условима. Његов отац обављао је најтеже послове како би прехранио породицу, док је мајка надничила гдје год је могла да пронађе посао. Прва четири разреда завршио је у сеоској школи, а потом је школовање наставио у Вучју, до ког је свакодневно пјешачио и по десет километара, чак и током сњежних дана и оштрих зима.

Свијет

Шта ће бити са Кристoм Пајк? Преживјела смртоносну инјекцију

Упркос тешком дјетињству, успио је да заврши Средњу хемијску школу и запосли се у лесковачкој фабрици лијекова "Здравље". Његов труд и упорност донијели су му и Титову стипендију, захваљујући којој је отишао у Нови Сад на ватрогасну обуку.

Посебно мјесто у његовом животу, како је испричао, одувијек је имала вјера. Мајка га је још као дјечака водила у цркву и учила га хришћанским вриједностима, упркос томе што породица често није имала довољно ни за основне животне потребе.

"С мајком сам одмалена одлазио у цркву, водила је и мене и брата и држала нас одмалена у хришћанству, да се држимо божјих заповијести, да не лажемо, да не крадемо, без обзира што смо имали тешкоћа јер нисмо имали ни да се прехранимо", прича Станко у сузама сјећајући се колико су били сиромашни, толико да је писао и цртао, а волио је да црта, на хартији од џакова коју му је мајка давала кад потроши брашно.

Каже да га је мајка први пут одвела у цркву када је имао пет година. Тада се, како је испричао, уплашио цркве и икона, али је упркос страху пожелио да поново оде.

"Ми мислимо да оговарање није ништа, а није тако..."

Говорећи о вјери и начину на који људи треба да се односе једни према другима, Станко је посебно издвојио оговарање и осуђивање других. Сматра да људи често олако изговарају ружне ријечи, не размишљајући о посљедицама које такво понашање може да има.

Хроника

Мићи Даниловићу укинут притвор

"Види какав је чупав, какав је овај, не вриједи ништа... Ко смо ми да судимо, ми тако преузимамо Божји суд а то није наш посао", каже Станко.

Према његовим ријечима, вера подразумијева и одговорност за сопствене поступке, али и уздржавање од осуђивања других људи.

Ноћ када је, према свом свједочењу, угледао Христа

Догађај који описује као прекретницу у свом животу одиграо се 22. новембра 1989. године, у вријеме када је са породицом живио као подстанар у околини Лесковца.

"Ми славимо славу Аранђеловдан, живјели смо тада као подстанари надомак Лесковца јер нам је газда у граду дао отказ, па жена, ја и старија дјевојчица нисмо имали куд него ту док се не снађемо и нађемо нови стан. Отишли смо у тај стан и жена ми је била трудна с другом кћерком, два мјесеца пред порођај", испричао је.

Станко тврди да се током ноћи догодило нешто што до тада није могао ни да замисли. Према његовим ријечима, пробудио га је глас који га је позивао да устане, а када је отворио очи, видио је необично снажну свјетлост.

Република Српска

Колико бораца у Српској има право на дупли борачки додатак

"Ту ноћ доживио сам чудо, легли смо рано и у току ноћи чујем глас који ме позива и каже: Станко, устани! А кад сам отворио очи видио сам у соби свјетлост толико јаку као да је сто сунца сишло а била је ноћ, видио сам и себе и из тог свјетла се појављује Господ Исус Христос... Видио сам своје тијело како лежи поред моје жене у кревету...", испричао је.

Према његовом опису, у том тренутку имао је утисак да посматра сопствено тијело док лежи поред супруге. Оно што је услиједило описује као сусрет са Исусом Христом, након ког је, како тврди, напустио собу и кренуо на путовање које је доживио као прелазак у други свијет.

"Ја сам твој Господ": Пут кроз призоре које повезује са рајем и паклом

Станко каже да му се Христ обратио и позвао га да крене са њим. Тврди да је био толико потресен да није знао шта да очекује, али да је истовремено осјећао како више нема сопствену вољу.

"Христос ми онда каже: Станко, идемо... Уплашио сам се и рекао му ко сте ви, куда идемо, а он је рекао ја сам твој Господ и прошли смо кроз зид, не кроз врата него кроз зид", видно потресен прича Станко.

Према његовом свједочењу, након тога су се кретали лебдећи, без додиривања земље. Испод себе је видио ријеку која га је подсјетила на Власину, као и пропланке који су га вратили у сјећања на дјетињство и вријеме када је чувао стоку.

"Кренули смо и испод доле видио сам ријеку као моја Власина, пропланке што ме подсјетило кад сам био дијете говедарчић, чувао стоку, ту сам угледао мердевине спуштене од неба до земље, њима се пење Господ, ја за њим, а мене са стране за руке и ноге хватају демони, урличу, вриште, а доле амбис, пакао, демони се церекају, смију, ватра им излази из очију и уста, ту сјекире, копља, српови, све чиме могу да ме дохвате... Али Господ је направио крст и сви попадаше доле, прошао сам разне капије а кад смо дошли до небеског свода угледао сам капију за рај...", додао је он.

Станко тврди да је током тог путовања пролазио кроз различите капије, док није стигао до мјеста које је доживио као улаз у рај. Тамо је, према његовом опису, видио светитеље, анђеле и људе које је познавао из дјетињства.

Савјети

Руски трик за зимницу: У кисели купус стављају ово, укус је невјероватан

"Све вријеме био сам наг али као анђео, без пола, а Господ је носио бијели огртач. А напред и позади бљештао је крст у који не може да се гледа колико је исијавао свјетлост... И онда ми он каже: Станко, ово је Божји рај, разгледај, видио сам Светог Оца Николаја, Светог архангела Михаила, Светог Ђорђа, анђеле, и многе друге светитеље чија имена тад нисам ни знао јер сам у то вријеме само помало читао Свето писмо, друго нисам ништа знао... Осјетио сам мир, видио сам људе које сам знао из дјетињства, видио сам друга из основне школе који је погинуо али није ми дато било да с њим разговарам и пуно младих дјечака и дјевојчица на зеленој трави, међу дрвећем...".

Према његовим ријечима, призори које је видио били су потпуно другачији од свега што је познавао у свакодневном животу. Ипак, тај дио искуства, како тврди, није био крај онога што му је показано.

"Јеси се нагледао ове љепоте, пита ме Господ и каже: Овдје ће бити твоје мјесто, а сад је вријеме да ти покажем нешто друго, сад ћу да те вратим на земљу каже он јер је доле једна дјевојчица која много плаче".

Шта му је, према његовим ријечима, показано у паклу

Станко тврди да му је током тог искуства приказан и пакао, који описује као мјесто испуњено тамом, хладноћом, непријатним мирисима, ватром и језивим призорима. Каже да је тамо видио људе које је познавао и да је покушавао да разумије зашто се налазе на том мјесту.

Према његовом свједочењу, одговор који је добио односио се на њихове поступке током живота.

"Претходно му је показао пакао за који каже да је један амбис - смрад, хладноћа, страшно и тамо видим огњено језеро с ватром, сумпор, видим људе које познајем, једног је прогутала змија до груди, а он покушава да се ишчупа неке сам комшије, пријатеље видио како им гори глава, јаук, лелек... Ја питам Господе зашто ови, а он ми каже: Ти боље знаш, ти си их познавао - лопови, пијанци, убице, варалице, преваранти, они који су отимали туђе, закидали на мјери".

У наставку приче Станко наводи да му је приказан и Нови Јерусалим, који описује као необично мјесто са палатом од стакла и теписима од злата, смјештено у простору који није могао да одреди ни као небо ни као земљу.

Хроника

Бањалучанка ухапшена због крађе у маркету

"Показао ми је и Нови Јерусалим с палатом од стакла а као да није ни на небу, ни на земљи, у облацима, с теписима од злата, ту је био и подијум и ту сам видио пуно људи које познајем и Господ каже: Нека дође моја Славица, нека дође мој Станко...", испричао је.

Према његовим ријечима, видио је и просторије од стакла, испред којих су стајали дјечаци обучени у бијело, као чувари улаза.

"Каже ми иди у ову просторију, а тамо Свети Јован Крститељ клечи и моли се за неког. Све просторије су од стакла, а испред сваке стоји дјечак у бијелом као чувар улаза...".

Станко је испричао и да је видио Богородицу, коју описује као живу фигуру која је изашла из иконе са Богомладенцем у наручју.

"Клекнуо сам, загрлио јој ноге и почео да плачем а она ме благосиљала".

"Свима причај да Бога има, као и раја и пакла"

Станко тврди да му је Христ током тог искуства поручио да људима говори о постојању Бога, раја, пакла и загробног живота. Каже и да је добио 21 лекцију о томе како треба да живи и понаша се, те да се труди да их се придржава.

Према његовим ријечима, порука коју је добио била је повезана и са повратком на земљу, јер је, како тврди, требало да помогне људима и буде уз своју породицу.

Породица је већ припремала сахрану, а онда је кћерка приметила покрет

Станко тврди да је од тренутка када га је супруга додирнула и схватила да му је тијело потпуно хладно, па до његовог повратка у живот, прошло 25 сати. Према његовој причи, хитна помоћ је дошла како би утврдила смрт, а касније је разговарао и са патологом који, како наводи, није могао да објасни шта се догодило.

У међувремену, породица је већ припремала сахрану. Гроб је био ископан, а опело при крају, када је његова старија кћерка, која је тада имала седам година, примијетила да му се очи помјерају.

Србија

Ове странке морају да врате новац у буџет након избора у Србији

Станко каже да су се људи окупљени на сахрани уплашили и почели да бјеже када су схватили да показује знаке живота. Свештеник који је служио опело, међутим, према његовом свједочењу, реаговао је другачије.

На питање како су реаговали људи који су му дошли на сахрану, он је рекао да су се наравно уплашили, почели да беже кад је мртвац почео да васкрсава... У том тренутку свештеник који треба да доврши опело каже: Јеси се предомислио? Станко каже да се свештеник није уплашио јер му то није први случај да је неко мртав оживио, било их је много...

Након догађаја, како каже, људи су се шалили на његов рачун и називали га вампиром, али је њему требало много времена да се опорави од онога што је доживио.

"Послије су се сви шалили на мој рачун да сам вампир, да сам се повампирио... Послије клиничке смрти 40 дана су ми само сузе ишле, нисам могао ни да говорим", испричао је Станко.

Зашто каже да је враћен на земљу

Станко тврди да му је током искуства објашњено због чега се враћа у живот. Према његовим ријечима, разлог је била дјевојчица која је много плакала, а добио је и поруку да треба да помаже људима кад год и колико год може.

"Кад ме вратио, Господ ми је рекао да ме враћа због дјевојчице која много плаче и да треба да помажем људима у сваком погледу, гдје год могу и колико могу".

Како је испричао, након овог догађаја наставио је да се интересује за духовне теме и да разговара са људима који су, попут њега, тврдили да су доживјели повратак из смрти. Наводи да је два пута био код покојног патријарха Павла, а да је патријарха Иринеја посјетио небројено пута.

Станко каже и да је до сада упознао 12 или 13 људи који су тврдили да су се вратили из мртвих.

Према његовим ријечима, о свом искуству разговарао је и са љекарима, међу којима је био и др Ласло Пушкаш, стручњак за мозак. Станко наводи да му је љекар рекао да је ријеч о божјој ствари, јер мозак без оштећења може да издржи најдуже од два до четири минута.

Важно је напоменути да је ријеч о Станковом личном свједочењу. Његови описи сусрета са Христом, раја и пакла представљају његово тумачење доживљеног искуства, а не медицински потврђене чињенице. Клиничка смрт и искуства блиска смрти сложене су појаве које се проучавају, али саме по себи не представљају научни доказ постојања загробног живота.

(Стил)