Large banner

Да ли знате шта је "зимско смирење"?

Извор:

Информер

14.11.2025

22:15

Коментари:

0
Мраз зима минус лист
Фото: photos_by_ginny/Pexels

Дани од Аранђеловдана до Божића називају се "зимско смирење", а према народном вјеровању, тада никако не смијете да радите одређене ствари.

У српској традицији, период између Аранђеловдана и Божића био је вријеме тишине, сабраности и духовног реда, дани када се не виче, не лупа шаком о сто и не одбија онај који дође под кров.

Такви су дани од Аранђеловдана (21. новембар) па све до Божића (7. јануар) – вријеме које је у старим домаћинствима било познато као "зимско смирење".

rotacija policija rs mup rs

Језив злочин: Ухапшен осумњичени за двоструко убиство

Стари су говорили да како се човјек понаша у овом периоду, таква ће му бити година. Зато су жене пазиле да не разбију ништа, да се не разлије вода, да се не преноћи у љутњи.

Ударање по столу, које се данас сматра гестом одлучности, некада је значило увреду куће. Вјеровало се да онај ко лупи шаком о сто у славским данима изазива неслогу међу укућанима, али и отвара врата за губитке у наредној години.

Зато се говорило: "Ако мораш да кажеш - реци. Ако мораш да урадиш - учини. Али немој да удариш".

Поштовао се сваки гост

У овом периоду, посебно се поштовао сваки гост који пређе праг. Ако неко наиђе, и најављен и ненајављен, морао је бити послужен, макар хљебом и сољу, пише Ало. Ако му се затворе врата, вјеровало се да ће срећа зими заобићи кућу.

Чак и кад гост дође у тренутку умора или породичне напетости, не одбија се. Не говори се: "Нисмо за госте". Умјесто тога, домаћин се насмије, изнесе шта има и касније, кад остане сам, изговори:

"Ко дође пред празник, дошао је с разлогом".

У овим данима, нарочито увече, ватра се ложила тише. Домаћини су палили кандило без ријечи, а дјеца су учена да не трче кроз кућу, да не зову једно друго виком, већ да се светитељ "не пренесе с пламена".

Божићни пост, који почиње 28. новембра, подразумијевао је не само уздржање од хране, већ и уздржање од сваке сувишне мисли, ријечи и поступка. Зато се у кући:

не вади стари спор

не диже тон на дјецу

не критикује без потребе

не одлази из куће љут.

Све је имало своју мјеру – јер се вјеровало да се духовни ред ствара у кући, не у цркви. Зато се говорило: "Ако се кућа смири до Божића – Бог ће у њу и ући".

Подијели:

Large banner