Ево зашто се на Бадњи дан не иде у госте

На Бадњи дан се уносе Бадњак и слама у кућу, припрема посна вечера, пече печеница и иде у цркву на бдење.

У праскозорје, под ударцима сјекире, један се млади храст опрашта са сунцем. Сијече се са три ударца, тако да падне ка истоку.

Бадњак је симбол оног дрвета, које су, према предању, пастири донијели Јосифу и Марији, да заложе ватру и загрију пећину у којој је рођен Исус.

Његово ложење је главни дио овог празника, али ће бадњак од зоре, до сумрака, остати прислоњен уз кућу, и тек потом бити унијет, уз посипање житом.

Бадњак се ложи са посебним поштовањем, и моли за здравље, срећу и мир.

Домаћице су већ припремиле празничну трпезу, посну, а богату, да би и нова година била богата и плодна.

Бадњак гори до Божића, наговјештавајући нову свјетлост коју доноси вјера у новорођеног Христа.

Подови се посипају сламом, баш као у Витлејемској пећини, дјеца пијучу, да би се живина множила и умолило благостање.

У овим обичајима лежи проналажење смисла празника Христовог рођења. Није све у трпези и јелу, јер се све то може спремити било који дан. Битно је да се овај празник проведе у свом домаћинству у кругу породице, са радошћу и љубављу.

И док се у домовима пали свијећа, као симбол Исусове свјетлости коју је донио свијету, ове су вечери сокаци и улице пусти.

Не иде се у госте, нити се ишта узима од других. Празнује се у породици, а сви обичаји упућују на љубав, праштање и тежњу да се све заваде прекину.