Казаљке помјерамо најраније у посљедњих 11 година

У ноћи између суботе и недјеље казаљке на сату биће помјерене један сат уназад.

Тачно у 3.00 часа сатови ће бити враћени на 2.00 часа, што ће нам донијети додатни сат сна и означити повратак на стандардно, односно средњоевропско вријеме (Central European Time — CET).

Осим што ћемо спавати сат времена дуже, прелазак на зимско рачунање времена доноси и ранији залазак сунца, па ће мрак у вечерњим сатима падати раније.

Зимско рачунање времена у 2026. години почиње у ноћи између суботе, 24. октобра, и недјеље, 25. октобра.

Ова промјена, која традиционално доноси више дневне свјетлости у јутарњим сатима и ранији мрак послијеподне, ове године догодиће се најраније у посљедњих једанаест година. Посљедњи пут сатови су помјерани истог датума 2014. године.

Објављени нови датуми до 2031. године

Европска комисија објавила је званичне датуме за почетак и крај љетног рачунања времена до 2031. године.

Према важећим правилима Европске уније, љетно рачунање времена почиње посљедње недјеље у марту, а завршава се посљедње недјеље у октобру сваке године.

Према информацијама објављеним у Службеном гласнику ЕУ, у периоду од 2027. до 2031. године љетно рачунање времена почињаће и завршавати се у 1.00 час према координисаном свјетском времену (Coordinated Universal Time — UTC).

Европа на прагу укидања помјерања сата

Годинама се у научним круговима води расправа о укидању помјерања сата, док питање када казаљке треба помјерити напријед или назад сваке године изазива фрустрације у многим домаћинствима.

Један од најјачих аргумената за укидање овог система односи се на здравље. Истраживања показују да промјена времена утиче на организам више него што многи мисле. Такође, многи људи након промјене времена наредних дана имају лошији сан и слабију концентрацију.

У Србији се и даље примјењује постојећи систем промјене рачунања времена два пута годишње. У прољеће се прелази на љетно, а у јесен на зимско рачунање времена.

Ова пракса, уведена још у прошлом вијеку, и даље је на снази, а многима више уноси забуну него што доноси корист. Зимско рачунање времена је стандардно, а на њега се прелази посљедње недјеље у октобру. Датуми се мијењају јер посљедња недјеља октобра не пада сваке године истог датума.

Наше „природно“ вријеме је зимско. Љетно рачунање времена уведено је како би се боље искористила дневна свјетлост. Љети, када су дани дужи, сат се помјера тако да се један јутарњи сат „украде“ и дода вечери, како би мрак падао касније.

Идеју о бољем искоришћавању дневне свјетлости још 1784. године изнио је амерички политичар и научник Бенџамин Френклин. Он је објавио есеј у којем је предлагао да људи раније устају и тако уштеде на свијећама.

Новозеландски научник Џорџ Вернон Хадсон закључио је да човјеку више одговара живот дању него ноћу, па је 1895. године предложио да се казаљке на сату помјере два сата унапријед како би се током љета искористило више дневне свјетлости.

Када је први пут уведено помјерање казаљки

Љетно рачунање времена прва је увела Њемачка 1916. године, а неколико недјеља касније и Велика Британија. Обје земље тада су биле у јеку Првог свјетског рата и било им је веома важно да што боље искористе дневну свјетлост и смање потрошњу угља.

Наредне године то је учинила Русија, а 1918. и Сједињене Америчке Државе.

Љетно рачунање времена у тадашњој Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији уведено је 27. марта 1983. године.