Док је крао бакар ударила га је струја: Био је у коми 29 дана, онда шок

Једна погрешна одлука била је довољна да се живот Дарена Хариса заувијек промијени. Британац је у новембру 2020. године ушао у напуштени индустријски објекат у Вулверхемптону како би неовлашћено узео метални отпад, не слутећи да електрична инсталација у згради још ради.

Када је лијевом руком додирнуо бакарну шину у разводној табли, кроз његово тијело прошла је струја напона 11.000 волти. Удар га је одбацио преко просторије, запалио му одјећу и нанио повреде због којих су љекари вјеровали да неће преживјети.

Скоро шест година касније, Дарен је прошао кроз 33 операције, али се његова борба још није завршила.

Мислио је да је струја искључена

Дарен је прије несреће радио као скелар, али је током пандемије вируса корона остао без редовних примања. Како није имао сређену пореску документацију, није могао да добије државну помоћ намијењену самозапосленима.

Покушавајући да дође до новца, са пријатељима је ушао у напуштену челичану која је била предвиђена за рушење. Врата просторије са електричним инсталацијама била су отворена, свјетла нису радила и ништа није указивало на то да је постројење још под напоном.

Због тога је претпоставио да је струја искључена.

Међутим, када је додирнуо бакарни дио разводне табле, његово тијело се укочило, а снажан удар одбацио га је до зида и плафона. Изгубио је свијест док му је одјећа била у пламену.

Упркос катастрофалним повредама, у једном тренутку се освјестио и успио да истрчи из зграде. Док је покушавао да угаси ватру, пламен се поново појавио. Наставио је да трчи према главном путу, гдје је успио да заустави кола Хитне помоћи која су већ била упућена на мјесто несреће.

Љекари нису вјеровали да ће преживјети

Болничари који су први стигли затекли су призор за који су касније говорили да га никада неће заборавити. Даренове подлактице биле су спаљене до костију, док су му мишићи на рукама били тешко оштећени.

Пребачен је у болницу „Краљица Елизабета“ у Бирмингему, гдје је стављен у индуковану кому. Према његовом најновијем свједочењу, у коми је провео 29 дана.

Дарен тврди да му је срце током спасавања престало да ради и да је укупно 14 минута био без знакова живота. Током опоравка три пута је добио сепсу, а суочио се и са потпуним отказивањем бубрега.

Опекотине трећег степена захватиле су приближно 47 одсто његовог тијела. Изгубио је лијеви палац, оба уха и дио носа, док су љекари морали да користе кожу са његових ногу како би санирали повреде на лицу, стомаку и рукама.

До данас је имао 33 операције.

Поглед у огледало био је нови ударац

Када се пробудио из коме, Дарен у први мах није схватао размјере својих повреда. Вјеровао је да је умро још у напуштеној згради, па му је само буђење дјеловало нестварно.

Најтежи тренутак услиједио је када је први пут угледао свој одраз у огледалу. Човјек којег је видио више није личио на онога какав је био прије несреће.

Дарен је признао да му суочавање са промјенама на лицу и тијелу није донијело само физичку већ и дубоку психичку бол. Годинама се бори са посттрауматским стресним поремећајем, депресијом и посљедицама живота са видљивим ожиљцима.

У најтежим периодима покушао је да себи одузме живот. Ипак, каже да је сваки пут успио да пронађе снагу да настави борбу.

„Сваки пут сам успио поново да се подигнем“, испричао је.

Због несреће трпи и увреде

Поред тешког опоравка, Дарен се суочава и са суровим коментарима појединаца на друштвеним мрежама. Док му многи пружају подршку, други тврде да је повреде „заслужио“ јер је у напуштени објекат ушао да би украо метал.

Он не бјежи од одговорности и признаје да је поступио погрешно и противзаконито. Ипак, сматра да ниједна лоша одлука не оправдава доживотну патњу.

Дарен данас живи у Мидлсброу и успио је да се врати послу. Поново ради као скелар, редовно тренира и прикупља помоћ за друге особе које живе са посљедицама тешких опекотина.

Прикупља новац за реконструкцију лица

Његова наредна велика борба јесте прикупљање новца за напредне реконструктивне захвате на лицу. Циљ кампање је 100.000 фунти, а до сада је прикупљено приближно 15.000.

Дарен се нада да би савремене методе, укључујући технологију биолошке штампе и узгајање ткива од сопствених ћелија, могле да помогну у реконструкцији ушију, носа и других оштећених дијелова лица. Ријеч је, међутим, о његовом плану и очекивању, а не о гарантованом исходу лијечења.

Своју причу данас користи како би упозорио друге да због финансијских проблема не доносе одлуке које би могле да их коштају живота.

„Не бих ово пожелио ни најгорем непријатељу. Желим да будем инспирација људима који пролазе кроз кризу“, поручио је Дарен.

(Курир)